Hladnoća tokom zimskog perioda može da poveća rizik od srčanih problema

Do srčanih problema dolazi zato što krvni sudovi reaguju na niske temperature sužavanjem, što povećava krvni pritisak i smanjuje cirkulaciju, pa samim tim opterećuje srce.

Srčani udar i hladnoća

Srčani udar ili infarkt miokarda je posledica začepljenja krvnih sudova, najčešće zbog krvnih ugrušaka koji izazivaju nagli prekid dotoka krvi u srce.

Postoji superhrana koju srce obožava: Savet stručnjaka sa Harvarda mogao bi da vam produži život

Srčani udar zahteva hitnu medicinsku pomoć jer telo ne dobija dovoljno kiseonika, a može dovesti i do iznenadne smrti.

Hladno vreme može dodatno da optereti srce jer utiče na njegov rad i cirkulaciju. Ljudi sa postojećim kardiovaskularnim oboljenjima su posebno izloženi velikom riziku od srčanog udara tokom hladnog vremena.

Kao rezultat toga, nije neuobičajeno da se više slučajeva ozbiljnih srčanih problema javlja tokom zimskih meseci i nižih temperatura, piše Miss7zdrava/24sata.hr.

"Bolnica puna, pedijatrijske ambulante preopterećene": U Tiršovoj doneta drastična odluka

Kako hladno vreme utiče na srce?

Švedski istraživači su istraživali vezu između različitih vremenskih uslova i srčanih udara i otkrili da su oni češći u hladnijim danima jer srce mora više da radi da bi zagrejalo telo. Ovako hladno vreme može da utiče na srce i da izazove:

• povećan rad srca
• povećan krvni pritisak
• povećanu potrebu za kiseonikom
• zgušnjavanje krvi, što može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka.

Dijetetičarke savetuju šta učiniti ujutru ako osećate nadutost

Ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu imati više štetnih efekata od hladnog vremena, uključujući visok krvni pritisak i ukočenje arterija. Svi ovi faktori dodatno opterećuju srce, povećavajući rizik od srčanog udara.

Pored toga, respiratorne infekcije su teže i lakše se šire tokom zime, što zauzvrat može takođe da se odrazi i na srce, piše Medical News Today .

Znaci srčanog udara

Važno je znati kako prepoznati znake srčanog udara. Ako čovek to doživi, potrebna mu je pomoć što je pre moguće kako bi verovatnoća oporavka bila veća. Ozbiljnost srčanog udara može varirati od osobe do osobe, a uobičajeni simptomi srčanog udara mogu uključivati:

• pritisak, stezanje ili bol u grudima
• bol ili nelagodnost koja se širi na rame, ruku, leđa, vrat, vilicu, zube ili ponekad gornji deo stomaka
• hladan znoj
• umor
• gorušica ili loše varenje
• vrtoglavica ili iznenadna vrtoglavica
• mučnina
• kratak dah

Virus gripa bukti u Srbiji: Potrošene skoro sve vakcine

Faktori rizika

Pošto je rizik od srčanog udara veći tokom hladnijeg vremena, bolje je izbegavati naporne aktivnosti u to vreme, kao što je čišćenje snega ili hodanje po vlažnom snegu. Faktori rizika za srčani udar i srčana oboljenja mogu uključivati sledeće:

• visok krvni pritisak
• visok holesterol u krvi
• pušenje
• starost
• porodična anamneza
• dijabetes
• gojaznost
• nedostatak redovne fizičke aktivnosti
• konzumiranje većih količina alkohola
• ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti, trans masti i holesterola.

Međutim, neki faktori rizika mogu imati veći uticaj na to kako hladno vreme utiče na srce od drugih faktora.

Na primer, ljudi koji puše će imati veći rizik od srčanog udara kada su temperature niske. To je zato što pušenje direktno utiču na sužavanje krvnih sudova, što izaziva povećanje krvnog pritiska.

Kako se zaštititi na niskim temperaturama?

Da biste smanjili uticaj hladnih temperatura na vaše srce, trebalo bi da smanjite izlaganje niskim temperaturama, posebno kada padne ispod nule. Ako izađete napolje, postoji nekoliko načina na koje možete da se zaštitite:

• obucite se slojevito i nosite šešir i šal da biste održali telesnu temperaturu.
• izbegavajte ili ograničite konzumiranje alkoholnih pića kada boravite na hladnoći, jer mogu doprineti lažnom osećaju toplote.
• redovno pravite pauze od fizičke aktivnosti i ne prenaprežite telo.
• konzumirajte tople obroke i tople napitke.
• redovno vežbajte u zatvorenom prostoru kako biste sprečili razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Adaktarova tek rođena ćerka hitno završila u bolnici - Adam u suzama: "Doktori su rekli..."

Ostale preventivne mere odnose se na smanjenje respiratornih infekcija tokom zime, pa se vakcinišite protiv pneumokoka i gripa kako biste smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih komplikacija.

Takođe, redovno perite ruke, izbegavajte dodirivanje lica, kao i mesta gde ima gužve. Tako, ako imate grip ili prehladu, odmorite se da biste se potpuno oporavili pre nego što ponovo izađete na hladnoću.