Još jedna zaraza parazitom lisice potvrđena u Srbiji, preti i besnilo

U Sremu je potvrđen novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, bolesti koju prenose lisice, a koja kod čoveka raste kao tumor i može da bude fatalna, ako se ne otkrije na vreme, a kako navode stručnjaci preti i besnilo koje je sve bliže granicama Srbije, pišu Novosti.

Parazit koji se pretvara u kancer

Kako navode, kao i prvi otkriveni slučaj i ovaj drugi je pronađen kod žene u Sremu. To, kako pišu, nije jedina opasnost koja preti od namnoženih lisica, jer preti i besnilo koje je sve bliže granicama naše zemlje. 

Da je registrovan novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, koji se prenosi preko zemljišta kontaminiranog lisičijim parazitom, kao i da postoji realna opasnost od besnila potvrdio je i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević. 

Dr Lalošević je radio patološku analizu zaražene jetre šesdesetsedmogodišnje pacijentkinje iz Sremske Mitrovice, kod koje je prvi put u našoj zemlji, početkom ove godine, otkrivena ova bolest. 

U međuvremenu je ispitivan i drugi slučaj sumnje na istu bolest za koji je stigla potvrda. Karakteristično je da se lisičija pantljičara širi kao kancer, metastazira i čovek može da je prenese na kućne ljubimce. Osim lisice, ovaj parazit prenose i šakali. 

Besnilo u Mađarskoj i Rumuniji

Profesor Lalošević kaže da posle ove dva potvrđena slučaja nije bilo novih slučajeva sumnje na zarazu, ali da sada preti nova - besnilo. 

Jedna od posledica ratnih dejstava u Ukrajini jeste i širenje određenih bolesti zbog nepostojanja veterinarske kontrole, a među njima je i besnilo. Ovaj smrtonosni virus već je registrovan u Mađarskoj i Rumuniji i to ne samo kod divljih, već i kod domaćih životinja, a vrlo brzo bi mogao da stigne od severoistočnih suseda i na granice sa našom zemljom, pišu Novosti. 

Kako se vidi na mapi sa lokacijama besnih životinja, koje svakodnevno ažurira "Pasterov zavod" u Novom Sadu, u Mađarskoj je registrovana jedna besna lisica, dok je u Rumuniji na tri lokacije zaraženo sedam lisica, 13 krava i dva psa.

Prema rečima dr Laloševića besne životinje se brzo kreću, ujedajući sve pred sobom, za čas mogu da pređu 100 kilometara i ukoliko bi besnilo ušlo u Srbiju posebna opsanost preti zaražavanju domaćih životinja. Kod nas je naročito rizičan broj namnoženih lisica, a u poslednje dve godine one nisu vakcinisane. 

"Celu deceniju je Uprava za veterinu uspešno sporovodila vakcinaciju lisica, pa je besnilo gotovo iskorenjeno ", navodi Lalošević. 

Dodaje da ne bi trebalo da bude opuštanja, jer se populacija lisica prenamnožila, što se kako kaže, vidi po velikim gubicima zečeva i fazana. Zbog stalne potencijalne opasnosti ne možemo prekinuti vakcinaciju ljudi. 

Imamo dovoljno vakcina

Poslednji slučaj besne lisice u Srbiji zabeležen je 2018. godine, a besnog psa 2011. Zavod za antirabičnu zaštitu "Pasterov zavod" kao nacionalna referentna laboratorija za besnilo, redovno prati stanje u zemljama u okruženju, rekla je direktorka Zavoda dr Dragana Gazibara. 

"Besnila godinama ima kod životinja u Mađarskoj i Rumuniji. U toku 2022. i ove godine registrovani su slučajevi u tim zemljama na severoistoku, na granici sa Ukrajinom, što je još daleko od nas. Epizootološka situacija po pitanju besnila u Srbiji je povoljna, zahvaljujući dobrom i savesnom radu veterinarske i zdravstvene službe", rekla je Gazibara.

Dodala je da kod ljudi ova bolest nije zabeležena 40 godina, dok je poslednji slučaj kod životinja zabeležen u okolini Krupnja 2018. godine, a među domaćim životinjama kod jedne mačke u blizini Požarevca 2012. godine. 

Prema rečima direktorke "Pasterov zavod" poseduje dovoljan broj vakcina i seruma za zaštitu građana od ove bolesti. 

"U svih 27 anabiotičkih stanica, koje redovno snabdevamo vakcinama i serumima protiv besnila, radi stručan kadar epidemiologa i infektologa i pod nadzorom Zavoda pruža aktivnu zaštitu svima kojima je potrebna ", rekla je Gazibara.