Kako sprečiti posledice dugog sedenja: Malo je potrebno da ostanete zdravi

Najveći procenat odraslih dobar deo dana provede u sedećem položaju. Osam sati rada kao i putovanje do posla i nazad automobilom ili pervozom, čini da sedimo više od 10 sati dnevno. Ovakav način života ima loše posledice po zdravlje pa je neophodno da svakodnevno uvedemo male izmene koje će nam pomoći da održimo dobro zdravstveno stanje. Evo koliko minuta fizičke aktivnosti je dovoljno.

Novo istraživanje objavljeno u British Journal of Sports Medicine pokazalo je da bavljenje umerenom do snažnom fizičkom aktivnošću u trajanju od 22 minuta dnevno može smanjiti rizik od prerane smrti ako vodite sedentarni način života.

Studija je uključivala analizu podataka od 11.989 učesnika širom Norveške, Švedske i SAD. Svi učesnici uključeni u studiju bili su stariji od 50 godina.

Istraživači su otkrili da čak i za one koji su sedeli 12 ili više sati dnevno, povezani rizik od smrtnosti je eliminisan ako se dostigne prag od 22 minuta fizičke aktivnosti.

I kraće vežbanje utiče na pad stope smrtnosti

Čak i za one koji nisu ispunili oznaku od 22 minuta, neke umerene do snažne aktivnosti i dalje su uticale na pad stope smrtnosti.

Na primer, oni koji su imali deset minuta aktivnosti dok su sedeli šest sati dnevno i dalje su beležili pad rizika od smrtnosti za 32%. Iako se istraživanje fokusiralo na starije odrasle osobe, nalazi studije mogu se odnositi i na mlađe ljude.

"Mislim da je to podsetnik za naše mlađe sportiste i nesportiste, mlade odrasle i adolescente, koliko im je važno da izgrade snagu mišića i kardiovaskularno zdravlje da bi mogli da održe tu fizičku aktivnost. Što više rade kada su mlađi, to je ta osnova jača i lakše ih je održavati kada su stariji", objašnjava dr Trejsi Zaslou, lekar za sportsku medicinu primarne zdravstvene zaštite na Institutu Cedars Sinai Kerlan-Jobe.

Predugo sedenje povećava rizik od rane smrtnosti: Sve je moguće rešiti uz minimalnu promenu

Udaljavanje od računara u redovnim intervalima takođe je važno

Naučnici su kroz studiju otkrili da je veći rizik od prerane smrti primećen samo kod one grupe ljudi koji su sedeli više od 12 sati dnevno.

"Mislimo na bilo koju vrstu sedenja, od sedenja za kancelarijskim stolom do dugog gledanja televizije. Studija je pokazala da svaki minut umerene do intenzivne fizičke aktivnosti smanjuje rizik od prerane smrti. To znači da je ovaj rizik bio manji čak i kod ispitanika koji su vežbali manje od 22 minuta dnevno, na primer deset minuta. I to je bilo korisno", rekao je Edvard Sagelv, autor istraživanja sa norveškog arktičkog univerziteta.

Takođe, ustajanje i udaljavanje od računara u redovnim intervalima, odlazak u šetnju ili pauza za pripremu zdravog obroka su način da budete aktivni tokom dana.

"Takve jednostavne aktivnosti mogu vam pomoći da upravljate svojom težinom, snizite krvni pritisak i poboljšate mentalno zdravlje", rekla je Regina Giblin, viša medicinska sestra sa odeljenja kardiologije i članica Britanske fondacije za srce.

Pet fitnes saveta Nikol Šerzinger: Recept za izvajano telo i u petoj deceniji