Koje biljke izazivaju alergije u avgustu i septembru?

Prvi put na teritoriji Srbije osmatranje alergenog polena je počelo 2002. godine u Saveznom hidrometeorološkom zavodu, na dva merna mesta u Beogradu.

Danas, Agencija za zaštitu životne sredine uspostavlja nacionalnu mrežu stanica, radi praćenja koncentracija alergenog polena na teritoriji Srbije.

Koncentracija alergenih polena u vazduhu se meri više od 20 godina u Evropi uređajima tzv. „klopkama“ za polen. Jedno merno mesto reprezentuje teritoriju od 30 do 50 kilometara u prečniku, u zavisnosti od orografije terena. Danas u zemljama Evropske unije postoje veoma razgranate mreže stanica za praćenje koncentracije polena.

U Republici Srbiji, klopke za polen se nalaze u sledećim gradovima: Beograd – dve stanice, Požarevac, Čačak, Kruševac, Zaječar, Vršac, Kula, Vranje, Kraljevo, Niš, navodi se na sajtu Agencije.

Stanice koje nisu u vlasništvu Agencije, a koje joj dostavljaju svoje rezultate merenja, nalaze se u Subotici, Kragujevcu, Loznici i Pančevu.

Prirodni zagađivač

Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koji se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije, poput bronhitisa, konjuktivitisa, dermatitisa, polenske kijavice...

Danas se vrši identifikacija polena za 24 biljne vrste (leska, jova, tise i čempresi, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplja trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, štirovi, pelin, ambrozija).

Vremenski period tokom kojeg se vrši kontinuirano uzimanje uzoraka definisano je od strane Međunarodnog udruženja za aerobiologiju (IAA). U klimatskim uslovima u Srbiji, ovaj period započinje oko 1. februara (vreme početka cvetanja leske i jove) i traje do prvih dana novembra (završetak cvetanja pelina i ambrozije). Početak i završetak polinacije mogu iz godine u godinu znatno da kolebaju, zavisno od vremenskih prilika.

Koncentracija polena se određuje za jedan dan, nedelju, dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinačno.

Aeropolen se sakuplja kontinuiranom volumetrijskom metodom (Hirst, 1952). Nakon kvalitativnog i kvantitativnog pregleda aeropolena, rezultati su izraženi kao koncentracije (broj polenovih zrna u m3 vazduha). Granične vrednosti koncentracija za polene drveća i polene trava je 30 zrna/m3 vazduha, dok je za polene korova 15 zrna/m3 vazduha vazduha.

Merenja obuhvataju tri sezone cvetanja:

Sezona cvetanja drveća počinje početkom cvetanja leske i jove i traje od februara do početka maja;

Sezona cvetanja trava traje od maja do druge dekade jula. Pored trava, ovaj period karakteriše period cvetanja borova i lipe;

Sezona cvetanja korova traje od druge polovine jula do novembra meseca.

Na ovom linku možete pogledati foto album alergenih biljaka.

Najznačajniji alergen u sezoni cvetanja korova

Kada cvetanje, a samim tim i polen dostignu određeno stanje zrelosti, tada nastaje emitovanje polena pomoću meteorološkog mehanizma rasipanja. Emisija polena je načelno povoljnija pri većoj temperaturi vazduha, nižoj vlažnosti vazduha i vetrovitom vremenu.

Kao najveći korovski alergen javlja se vrsta Ambrosia artemisiifolia. Vodi poreklo iz Severne Amerike, dok je mestimično rasprostranjena u Srednjoj i Južnoj Evropi. U Evropu je uneta sredinom 19. veka sa semenskom detelinom. U jugoistočnoj Evropi ovu vrstu prvi put beleži mađarski botaničar Javorka, 1908. godine u okolini Oršave, u rumunskom Podunavlju.

Prvi podatak u Srbiji javlja se 1953. godine, kod Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i u Novom Sadu. Smatra se da je u ove krajeve dospela iz Rumunije, najverovatnije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Kasnije ova mesta postaju centri iz kojih se Ambrosia artemisiifolia širila vrlo agresivno po celoj Vojvodini ka jugu. Konstatovana je i u okolini Beograda i dalje se širila južno ka Paraćinu i Nišu, a kao retka biljka nađena je i u Sićevačkoj klisuri.

Zahvaljujući velikoj moći prilagodljivosti, ambrozija nastanjuje veoma različita staništa. Može se okarakterisati kao biljka umereno vlašnih, neutrofilnih, azotom bogatih, organskim materijama siromašnih, rastresitih, osvetljenih, veoma toplih staništa, a podnosi i zaslanjenije biotope. Po životnoj formi je terofita, što znači da nepovoljni period preživljava u obliku semena.

Cveta od jula do oktobra meseca. Klijanje počinje kada se zemljište ugreje i traje do žetve pšenice, mada na zapuštenim neuzoranim strnjištima klija i do kraja septembra. Izbacivanje polena se odigrava u jutarnjim časovima. Niske temperature sprečavaju izduživanje filamenata, a vlažnost vazduha sprečava otvaranje polenovih kesica.

U biohemijskom pogledu, Ambrosia artemisiifolia sadrži laktonske seskviterpene, flavonoide, monoterpene i gorke flavonoide. Alergena svojstva potiču od:

• Hemijskih jedinjenja koja ulaze u sastav citoplazme, unutrašnje opne intine i spoljašnje egzine;
• Građe polenovog zrna;
• Biologije i ekofizioloških osobina pojedinih vrsta.

Spoljašnja opna egzina građena je od sporopolenina, ima karakterističnu ornamentiku i polenovo lepilo, u čiji sastav ulaze ugljeni hidrati, belančevine, enzimi i alergeni proteini. U sastav unutrašnje opne intine, pored celuloze, pektina i sporopolenina, ulaze i proteini i enzimi, a kod ambrozije je nađen i antigen E. Građa otvora, aperture kroz koje klija polenova cev, takođe, utiče na alergeno dejstvo polena.

Uzorci iz urbanih oblasti razlikuju se od ruralnih. Brojna zagađenja u velikim gradovima dovode do otežavajućih okolnosti kod osoba koje su alergične na polen (polen se vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače).