Kraj je oktobra, meseca borbe protiv raka dojke: Imaju ga i muškarci i lako se uočava

Završava se oktobar, međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, pa nije zgoreg da još jednom podsetimo na redovne preglede koji mogu predstavljati razliku između života i smrti. 

Dr Florian Fitzal, jedan od svetskih stručnjaka, objašnjava da to što rak dojke ima primat, tj. to što je prestigao rak pluća kao rak koji se najčešće dijagnostikuje u svetu, znači da pronalaze više karcinoma nego ranije usled programa skrininga, mamografije i ultrazvučnih pregleda.

"Međutim, veličina i stadijum su smanjeni, što znači da otkrivamo rak dojke ranije, međutim u oko 20 odsto nalazimo rak dojke koji se nikada ne razvija u ozbiljnu bolest. To se zove preterana dijagnoza. Ovo je, međutim, prihvatljivo ako se zna da skrining smanjuje smrt specifičnu za rak dojke za 25 odsto. Beležimo sve veći broj žena sa rakom dojke ispod 2 cm i bez metastaza u limfnim čvorovima u ranoj fazi otkrivanja", navodi dr Fitzal.

Objašnjava da je najveći faktor rizika biološki podtip. 

"Postoje četiri podtipa (trostruko negativan, her2 pozitivan i luminalni A i B) sa her2 pozitivnim i trostruko negativnim kao najvećim faktorom rizika. Štaviše, status limfnih čvorova je drugi najvažniji faktor rizika za kasnije metastaze. Stoga su rano otkrivanje i trenutna biopsija prvi najvažniji koraci za izlečenje raka dojke", dodaje on i naglašava da su izuzetno korisni genetski testovi za otkrivanje mutacija BRCA 1 i BRCA2 gena, a da je rizik od dobijanja raka dojke sa BRCA mutacijom oko 75 odsto između 25 i 60 godina u poređenju sa 12 odsto opšte populacije. 

Onkolog dodaje da u privatnoj klinici u kojoj radi i u čitavoj Austriji zapravo, zakonom zabranjeno preporučivanje profilaktičke hirurgije nosiocima BRCA gena.

"To je uvek odluka žene. Međutim, smanjenje rizika sa 75 odsto na 10 odsto je visok kod profilaktičke mastektomije i većina žena sa BRCA mutacijom pre 50. godine bira ovu opciju. Profilaktička oforektomija, međutim, može biti važnija počevši od 40. godine, jer se rak jajnika takođe povećava ovom mutacijom i možda se neće otkriti tako lako kao rak dojke", poručuje dr Florian Fitzal.

Kao tipične znake koji ukazuju da bi žena mogla da ima rak dojke, on navodi povlačenje kože i bezbolna opipljiva kvržica unutar jedne dojke.

"Ali, to su znaci u kasnijim fazama. U većini slučajeva nema kliničkih simptoma i stoga je neophodno rano otkrivanje mamografom i ultrazvukom, posebno bez simptoma. Bol je netipičan znak raka dojke. Zato predlažem da se godišnje rade mamografi i ultrazvuk, svake godine počevši od 40-te u slučajevima bez porodične istorije, nakon toga dva puta godišnje od 55-e. Ako osoba ima porodičnu anamnezu sa rakom dojke ispod 45 godina, predlažem da se uradi prvi mamograf pet godina pre dijagnoze srodnika", savetuje lekar.

Kada se dijagnostikuje rak dojke, prvi korak po njemu je da se uradi pravilni radiološki pregled i uzme biopsija sa histologijom.

"Za lečenje raka dojke imamo nove oralne citostatičke terapije za estrogen pozitivan rak dojke i specijalna antitela za trostruko negativne i her2 pozitivne slučajeve. Sa hirurškog stanovišta radimo manje operacija, ali se povećavaju indikacije za bilateralnu mastektomiju i hitnu rekonstrukciju prepektoralnim implantatima", naznačava dr Florian.

Na kraju onkolog upozorava da i muškarci treba da se podvrgnu genetskom testiranju, jer u većem broju slučajeva muški rak dojke ima nasledni faktor.

"Obično je kod muškaraca tumor opipljiv, pa je za razliku od žena, palpacija uobičajena vrsta pronalaska raka. Međutim, to znači da je tumor veći i da limfni čvorovi takođe mogu biti infestirani. Kasnija faza povećava rizik od metastaza ili dobijanja metastaza i potrebu za sistemskim lečenjem lekovima kao što je hemioterapija".