Mikroplastika i pad broja spermatozoida: UNA je pitala stručnjake u kolikoj smo opasnosti

Broj spermatozoida kod muškaraca prepolovio se u poslednjih pedeset godina. Kao krivci najčešće se navode loš način života i zagađenje vazduha, ali naučnici upućuju i na jedan novi zanimljiv faktor - mikroplastiku.

Oko 60% odsto svega što nas okružuje napravljeno je od plastike, zato možda ni ne iznenađuje činjenica da je posle majčinog mleka, placente i krvi, mirkoplastika pronađena i u testistima.

Za sada se nedovoljno zna o tome u kojoj meri i na koji način utiče na naše zdravlje. Međutim, otkriveno je da bi ona mogla da izazove pad broja spermatozoida.

"Ono što znamo je da ta mirkoplastika utiče i na hormonski status, što je nešto što je veoma bitno za spermatogenezu, za stvaranje i sazrevanje spermatozoida. Utiče i kod žena na kvalitet i broj jajnih ćelija", objašnjava za UNU genetičar i embriolog Miodrag Stojković.

Problem je što organizam plastiku vidi kao strano telo, a kako će ono da utiče zavisi od oblika, veličine i vrste plastike.

"Ćelija pokuša da se bori protiv toga, akumulira u određenim organelama, kada ne uspe da razgradi to, dolazi do oštećenja ćelije, dolazi do promena u DNK i RNK materijalu, odnosno u onim u delovima koji su dogovorni za stvaranje aminokiselina i proteina. Zašto nastaje neka bolest, a ljudi kažu kako niko u porodici nema tu bolest. Kako se to dešava? Desilo zbog načina života i zagađenja životne sredine", navodi Stojković.

Mikroplastika u krvnim ugrušcima u srcu, mozgu i nogama: Ova dva tipa plastike su najopasnija

Prema nekim procenama do sredine veka u okeanima će biti plastike koliko ima i riba. Zato je veoma važno što Hemijski fakultet Beogradskog univerziteta traži odgovore na pitanje kako plastika utiče na ljude, ali i kako je moguće da se smanji količina plastike.

"Postoje načini i projekti koji se bave uvođenjem mikroorganizama, glijva, insekata,  u procesima degradacije. Naravno ti procesi degradacije moraju da budu strogo kontrolisani i vrlo pažljivo da se ispitaju proizvodi degradacije. Jer eco friendly degradacija bi bila jedino ona koja se izdvaja do ugljen-dioksida i vode, a sve ostale mogu da dovedu do toksičnih proizvoda", kaže za UNU profesorka Hemijskog fakulteta Jelena Mutić.

Postoje istraživanja koja kažu da prilikom svakog otvaranja ili zatvaranja flaše, mikro i nano čestice uđu u vodu koju mi na kraju popijemo. Posle relativno kratkog vremena flaša će biti podeljena prirodnim procesima na veoma male delove, koji se takođe zove mikroplastika.

Nama ostaje da koliko god možemo smanjimo korišćenje tog materijala, da on ne bi postao i bukvalno deo nas. Možda ćete to shvatiti ozbiljnije, ako kažemo da na nedeljnom nivou u organizam unesemo mikroplastiku u veličini kreditne kartice.

Jaja će spasiti okeane mikroplastike: Naučnici došli na brilijantnu ideju tokom doručka