Može vam spasiti život: Naučite kako da prepoznate razliku između toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara

Tokom toplih letnjih dana, posebno kada temperature pređu 30 stepeni, mnogi su izloženi riziku od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Iako se ova dva stanja često mešaju, razlika među njima je značajna - kako po simptomima, tako i po ozbiljnosti.

Toplotna iscrpljenost - prvi znak da je organizam pod stresom

Kada telo predugo ostane izloženo visokoj temperaturi, bez adekvatnog hlađenja i hidratacije, mogu se javiti simptomi poput glavobolje, mučnine, gubitka apetita, pojačanog znojenja i osećaja slabosti. Koža tada postaje bleda i vlažna, a telesna temperatura obično raste do oko 38 stepeni.

Da li i leti treba da uzimate suplemente vitamina D?

Kupanje ne mora da bude rizik: Šta sve treba da uradimo pre nego uđemo u vodu?

U ovom stadijumu, stanje se može brzo poboljšati ako osoba pređe u hladovinu, legne s blago podignutim nogama i postepeno unosi tečnost - najbolje rastvori za hidriranje organizma. Hlađenje tela vlažnom tkaninom ili vodom dodatno ubrzava oporavak.

Toplotni udar - hitno medicinsko stanje

Ako se toplotna iscrpljenost ne prepozna i ne tretira na vreme, može prerasti u toplotni udar - znatno ozbiljnije i potencijalno opasno stanje. Kod toplotnog udara telesna temperatura raste iznad 40 stepeni, disanje postaje ubrzano, osoba može delovati zbunjeno, osećati se slabo i čak izgubiti svest. U nekim slučajevima dolazi do grčeva ili napada, a koža može postati suva i crvena.

Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku intervenciju jer u ekstremnim situacijama može izazvati oštećenje mozga, bubrega i srca zbog dehidratacije i poremećaja u nivou elektrolita.

Kako prepoznati razliku i reagovati na vreme

Toplotna iscrpljenost:

• Glavobolja
• Mučnina
• Bleda i znojna koža
• Žeđ
• Temperatura do 38 stepeni
• Slabost i vrtoglavica

Toplotni udar:

• Telesna temperatura iznad 40 stepni
• Zbunjenost i gubitak svesti
• Suva ili vrela koža
• Brzo disanje
• Napadi (grčevi)

Ako osoba ne pokazuje znake poboljšanja u roku od 30 minuta nakon hlađenja i hidratacije, ili ako se simptomi pogoršavaju, potrebno je odmah potražiti lekarsku pomoć.

Prevencija je ključna

Kako biste izbegli toplotne tegobe, izbegavajte boravak na direktnom suncu između 11 i 17 časova, unosite dovoljno tečnosti, nosite laganu odeću i pravite redovne pauze u hladu. Starije osobe, deca i hronični bolesnici su posebno osetljivi i potrebno je obratiti dodatnu pažnju na njih tokom vrućih dana.

Da li znate šta je vibrioza: U morima žive opasne bakterije, mogu izazvati ozbiljne probleme

SAD ukida finansiranje vakcine protiv HIV-a: Iznenadna odluka šokirala naučnike