Nove terapije u lečenju raka nisu efikasne kao što se mislilo

Svake godine 1,3 miliona Evropljana umre od raka, a nove terapije, sa sve višim cenama i često neizvesnom efikasnošću, naglo su podigle farmaceutsku potrošnju bez kliničkih poboljšanja u jednakoj proporciji. 

U pitanju je održivost zdravstvenih sistema, a stručnjaci su saglasni da je rešenje u preciznoj proceni tretmana, kako bi se utvrdilo koji od njih deluju i vredi finansirati iz javnih sredstava, navodi španski list El Pais.

Prema istraživanju koje je sproveo tim farmaceuta iz španskih bolnica, manje od polovine terapija za rak (43,7 odsto) odobrenih od 2010. godine povećava preživljavanje pacijenata, dok 49,8 odsto njih ima „relevantnu kliničku korist“ i vrlo mali broj (blizu 10 odsto) poboljšava kvalitet života pacijenata. 

Zaključci, objavljeni u referentnom časopisu The European Journal of Health Economics, takođe pokazuju da su tretmani raka uspeli da postignu srednji preživljavanje od 4,5 meseca za 12 godina.

Prevencija, informisanost i očuvanje zdravlja: Rak dojke se može izlečiti ako se na vreme reaguje

„Klinički dobici su generalno mali i nismo optimisti u pogledu načina na koji se postiže napredak u borbi protiv raka. To ukazuje na potrebu da se poboljšaju sistemi evaluacije kako bi se identifikovali i finansirali oni tretmani koji pružaju veću kliničku korist obolelima“, kaže Beatris Gonzales Lopez-Valkarsel, profesorka na Univerzitetu Las Palmas de Gran Kanarija.

Studija je zasnovana na skali kliničke koristi Evropskog društva za medicinsku onkologiju (ESMO), koja ocenjuje terapije protiv neizlečivih karcinoma od 1 do 5. 

Najviša ocena 5, znači da lek poboljšava opstanak i kvalitet života pacijenata. Ako uspe samo na jednoj od ove dve varijable, rezultat može biti 4, ali se i dalje smatra relevantnim. Ocene od 1 do 3 ukazuju na to da korist od terapije nije značajna. Za vrste raka koji se mogu izlečiti, slična skala se koristi sa slovima od A do C, podseća španski list.

„Ogromna većina tretmana dobija ocenu od 3 ili 4 na ESMO skali, odnosno, oni su malo iznad ili ispod granice kliničke koristi. Ovo pokazuje da je ukupan napredak mali“, dodaje Gonzalez Lopez-Valkarsel.

Novi model veštačke inteligencije precizno identifikuje kancerogene izrasline

Merenje doprinosa zdravlju novih terapija bio je samo jedan od dva cilja studije, dok je drugi cilj bio da se proveri da li Ministarstvo zdravlja taj kriterijum uzima u obzir kada odlučuje da li će ili ne finansirati nove tretmane. 

Zaključak istraživača je da su, generalno, odluke Ministarstva zdravlja usklađene sa kliničkom koristi i među lekovima koji se finansiraju iz javnih sredstava, ovo je relevantno u 56,5 odsto slučajeva.

„Potvrdili smo da postoji veza između javnog finansiranja i kliničke koristi, što je pozitivno. Ali, s druge strane, istraživanje je pokazalo da su rezultati u opštem preživljavanju često skromni i da još uvek postoji značajan deo lekova koje finansira javno zdravstvo, a čija klinička korist ne dostiže prag da se smatra relevantnim“, objašnjava jedan od autora studije, Pelajo Nieto, farmaceut iz bolnice Santa Barbara u Granadi. 

Formule plaćanja po rezultatima, na osnovu kojih zdravstveni sistem finansira celokupno lečenje samo ako ispunjava kliničke ciljeve, još je jedna od mera testiranih poslednjih godina tako da se novac koji se plaća za lek prilagođava terapijskoj vrednosti. 

Prema podacima SEOM-a, neto petogodišnje preživljavanje nakon dijagnoze raka postiglo je blago poboljšanje između 2016. i 2021. u Španiji, sa 52 na 55 odsto kod muškaraca i sa 59 na 62 odsto kod žena. 

Za ovih pet godina, potrošnja na lečenje raka u Španiji se udvostručila i dostigla 3,11 miliona evra.