Danas je Svetski dan metalnog zdravlja
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra i tim povodom su psihijatri izneli svoje saznanja o stanju nacije i onom što nas najviše muči posle pandemije korone.
O pandemiji depresije se sada najaviše priča posle pandemije korona, reči su psihijatra Irene Filipović, koja je, gostujući na Televiziji K1 rekla da se psihijatrima i psiholozima javlja veliki broj ljudi sa simptomima depresije.
Procene Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je porast anksioznih i depresivnih poremećaja iznosio više od 25 odsto tokom prve godine pandemije korone.
Među onima kojima je u zadnje dve godine mentalno zdravlje najviše ugroženo su lekari, medicinsko osoblje i socijalni radnici.
Podaci pokazuju da 800 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim mentalnim poremećajem.
"Moguće je da depresija uključuje čitav niz simptoma. Veoma često nam ljudi dolaze sa već određenim dijagnozama, sa predstavom o dijagnozi i svojim zaključkom. Oni sve čitaju i "znaju" šta im je. Postoje i mnogi koji su u velikom otporu prema lekovima", objasnila je dr Filipović.
Pacijenti koje dolaze na terapiju, kaže, očekuju savete i rešenja, a to je nešto što se ne koristi u psihoterapiji.
Prema njenim rečima proces ulaženja u psihoterapiju zahteva istraživanje, dok ljudi se bolje snalaze u rutini i ne vole promene jer, kako kaže, rutina je nešto što nas štedi.
Ukazala je i na problem da pacijenti dolaze na terapiju i očekuju savete i rešenja.
Psihoterapeut Kristina Brajović Car napominje da su kapaciteti psihoterapeuta i psihijatara, što ste tiče, prevencije koja treba da bude prioritet, ograničeni.
"U pandemiji su bili dodatno na udaru, jer su se lekari suočavali i sa samim virusom i bavili se poslom koji nije primarno njihov. Svi smo pod izazovom", istakla je Brajović Car.
Stručnjaci kažu da se ljudi rođeni izmedu sredine devedesetih i ranih 2010-ih, pripadnici takozvane generacije Z, često javljaju za pomoć, a njihovi glavni poremećaji su poremećaj pažnje ili seksualnog identiteta.
Psihoterapeut Brajević Car se slaže da pacijenti očekuju previše od lekara i da već u dva do tri razgovora očekuju usmeravanje ili savet šta tačno treba da promene.
Brajović Car je kazala da mnogi pacijenti previše očekuju od lekara.
"Nemaju dovoljno tolerancije na frustraciju da prođu kroz ceo proces i nauce kako da sami sebe analiziraju i ne ponavljaju iste greške. To je proces, a mnogi lako odustaju", kazala je psihoterapeut.
Ono što pacijente najviše plaši je - stigmatizacija.
Psihoterapeut dodaje da se mladi ljudi lakše otvaraju, da su više zainteresovani i da psihoterapiju vide kao svojevrsno istraživanje.
"S jedne strane ne govorimo dovoljno o mentalnom zdravlju, a s druge imamo banalizaciju i davanje brzih rešenja", ističe Brajović Car.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.