Preskakanje doručka kod odraslih ne šteti kognitivnim funkcijama

Povremeni post, što znači da osoba ne unosi hranu tokom nekoliko uzastopnih sati svakog dana, postaje sve popularniji, pa mnogi biraju osmočasovnu ili desetosatnu pauzu između obroka. Reč je o načinu ishrane u kojem se smenjuju periodi posta i unosa hrane, pri čemu je fokus na tome kada se jede, a ne na tome šta se jede.

Nauka potvrdila: Preskakanje doručka siguran put do ovog stanja

Nova studija, čije je rezultate objavilo Američko udruženje psihologa, pokazuje da je malo verovatno da ovakav način ishrane utiče na pojavu „moždane magle“ ili slabljenja kognitivnih funkcija kod većine odraslih u kratkom periodu.

"Iako je tokom godina povremeni post postao veoma popularan, istovremeno se pojavila i zabrinutost, često izražena kroz rečenice poput: ‘Kad si gladan, nisi svoj’, što sugeriše da bi gladovanje moglo da naruši mentalnu oštrinu", rekao je vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Oklandu i glavni autor studije Dejvid Moro.

Vreme doručka može da utiče na manji rizik od depresije

"Moram reći da smo bili iznenađeni kada smo ustanovili da su rezultati naše analize u suprotnosti sa široko rasprostranjenim uverenjem da post ugrožava sposobnost razmišljanja. U različitim zadacima kognitivne performanse ostale su izuzetno stabilne. Mnogi ljudi veruju da preskakanje obroka odmah slabi mentalnu oštrinu, ali naša analiza pokazuje suprotno", naveo je Moro.

U saradnji sa kolegama, Moro je proučio 71 ranije sprovedenu studiju koja je upoređivala kognitivne performanse zdravih odraslih osoba koje su postile ili su nedavno jele. Istraživanja su analizirala faktore poput pamćenja, donošenja odluka, brzine reakcije i tačnosti.

Preskačete doručak? Evo šta zapravo radite svom telu

Učesnici istraživanja postili su svakodnevno u različitom trajanju – u proseku oko 12 sati.

"Utvrđeno je da generalno nema doslednih dokaza da kratkotrajan post umanjuje mentalne sposobnosti. Osobe koje su postile postigle su slične rezultate kao i one koje su nedavno jele, što pokazuje da kognitivne funkcije ostaju stabilne i kada nema unosa hrane“, rekao je dr Moro.

On smatra da post "može biti koristan za ljudski organizam, i to ne samo kada je reč o gubitku kilograma."

"Fiziološki, post pokreće važne metaboličke promene. Kada se zalihe glikogena iscrpe, telo koristi ketonska tela koja proizvodi masno tkivo kao alternativni izvor energije", objasnio je.

Poremećaj povezan sa promenama godišnjih doba nije bezazlen - kako da prepoznate simptome?

Ketonska tela telo koristi kao zamenski izvor energije za mozak, srce i mišiće tokom gladovanja ili u slučaju dijabetesa.

"Novi dokazi ukazuju na to da oslanjanje na ketone može doneti veću zdravstvenu korist, uticati na hormonski sistem i aktivirati procese obnavljanja ćelija povezane s dugovečnošću“, istakao je Moro.

Zašto se ljudi osećaju umorno i kada se hrane zdravo? Nutricionista otkriva razlog

Istraživači su naveli da postoje dokazi da moždane funkcije opadaju nakon dvanaestočasovnog posta, a takav efekat primećen je kod dece, koja su činila manji broj učesnika studije.

"Kod dece je uočen primetan pad kognitivnih funkcija tokom posta, što potvrđuje ranije studije koje naglašavaju važnost doručka za kognitivne sposobnosti mlađih uzrasnih grupa“, dodao je Moro.

Analizom je obuhvaćeno 3484 ispitanika, a rezultati su objavljeni u časopisu Psychological Bulletin.

Laserske oznake i veštačka inteligencija omogućile ranu identifikaciju tumora