Simptomi niskog krvnog pritiska: Potrebna vam je posebna ishrana

Normalan krvni pritisak obično iznosi oko 120/80 mm Hg, pri čemu 120 predstavlja sistolički pritisak (pritisak tokom kontrakcije srca), a 80 predstavlja dijastolički pritisak (pritisak tokom opuštanja srca).

Niski krvni pritisak se obično smatra vrednostima manjim od 90/60 mm Hg, iako se varira od osobe do osobe.

Evo nekoliko ključnih tačaka o niskom krvnom pritisku:

Simptomi niskog krvnog pritiska

Osobe s niskim krvnim pritiskom mogu osećati simptome kao što su vrtoglavica, slabost, umor, zamagljen vid, konfuzija i čak nesvestica. Ovi simptomi obično nastaju kada krvni pritisak postane dovoljno nizak da ne obezbedi dovoljan protok krvi u mozak.

Uzroci niskog krvnog pritiska

Nizak krvni pritisak može biti posledica različitih faktora, uključujući dehidrataciju, gubitak krvi (npr. krvarenje), srčane probleme, trudnoću, lekove, nisku telesnu masu i genetske faktore.

Lečenje

Lečenje niskog krvnog pritiska zavisi od uzroka i simptoma. U slučaju da niski pritisak izaziva ozbiljne simptome, lekar može preporučiti promene u ishrani, povećanje unosa tečnosti, nošenje kompresionih čarapa i, u nekim slučajevima, lekove.

Kako se pravilno meri pritisak: Šest pravila bi trebalo da ispoštujemo

Prevencija

Prevencija niskog krvnog pritiska može uključivati održavanje hidriranosti, pravilnu ishranu sa dovoljno soli, postepeno ustajanje iz sedećeg ili ležećeg položaja kako biste izbegli vrtoglavicu i redovno vežbanje kako biste ojačali srce i krvne sudove.

Konsultacija s lekarom

Ako imate simptome niskog krvnog pritiska ili ste zabrinuti zbog svog krvnog pritiska, važno je da se konsultujete s lekarom. Lekar će moći da postavi tačnu dijagnozu i preporuči odgovarajuće tretmane ili promene u načinu života koje su potrebne.

Važno je napomenuti da niski krvni pritisak ne mora nužno biti problematičan za sve osobe. Neki ljudi imaju prirodno niži krvni pritisak i ne osećaju simptome.