Sve više dece u ordinacijama: Pedijatar upozorava na šest simptoma virusa koji hara vrtićima

Sve više vrtićke dece dolazi u ordinacije sa istim tegobama - kašalj, curenje iz nosa, glavobolja, temperatura, slabost, malaksalost i druge tegobe. Pored ovih, decu napadju i stomačne tegobe.

Iako stomačni virusi važe za "letnje oboljenje", pedijatar dr Saša Milićević objašnjava da se ta granica potpuno izgubila.

"Ranije smo već znali kada se javlja, sada više toga nema. Sada je to toliko šarenoliko svugde, i u ordinaciji i kada odete na slavu negde, čujete samo ljude koji se žale na stomak, pa na bol u grlu. Onda se pitaju da li je to isti virus i kako je moguće da neko ko je bio bolestan pre deset dana, da se sada opet razboli. A moguće je zato što je jedan virus oborio imunitet, onda se pojavi drugi, a na kraju i ovaj koji preležimo daje kratkotrajan imunitet. Tako da od istog virusa možemo, na žalost, opet da obolimo", rekao je dr Milićević gostujući u "Jutro na Blic"

Stomačni virusi mogu biti veoma opasni kod dece

Simptomi stomačnog virusa kod dece su isti kao i kod odraslih, s tim da kod mališana mlađeg uzrasta virus može biti jako opasan jer dete može upasti u stanje dehidracije.

Da bi se predupredila dehidratacija, doktor objašnjava da nije dovoljno davati detetu samo tečnost, već i druga sredstva za sprečavanje dehidratacije.

"Elektroliti, kalijum, natrijum, hlor i minerali. I to je ono što je važno u ovom slučaju. Dakle, nije dovoljno samo davati, recimo, čaj ili vodu, već treba davati te elektrolite, inače će dete opet da zapadne u neugodnu situaciju. Zato je najvažnije kad dete ima dijareju i povraćanje da se daje tečnost. Stalno, pomalo, nikako mnogo", kaže doktor.

"Simptomi su skoro isti, ali kod dece više preti opasnost od dehidratacije, jer veliki deo tela dečijeg organizma čini voda. Tako da mi odrasli i kad imamo stomačne probleme, ako to dijareja, povraćanje, mnogo lakše to podnesemo. Međutim, kada je u pitanju dete a naravno kada je u pitanju beba, onda zaista može biti opasno, dete može zapasti u to stanje dehidratacije, gde je gubitak i vode i elektrolita i to bude toliko opasno da to dete mora da prima infuziju", objasnio je dr Milićević.

Oprezno sa antibioticima

Dr Milićević apeluje da antibiotike nikako ne treba uzimati na svoju ruku, niti "za svaki slučaj".

Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova.

"Antibiotici su zaista promenili naše živote i revoluciju, ali zaista imaju mnogo tih nekih štetnih efekata, kada se daju kad ne treba, u dozi koja ne treba. Može da nastane alergija, može da nastane kandidijaza, gljivice.Zato mora tačno da se zna kad se koji antibiotik daje", rekao je.

Temperatura 37.4 je kod dece normalna

Ukoliko vaše dete ima temperaturu 37.4, ne paničite. Kako dr Milićević objašnjava, ova temperatura smatra se normalnom.

"Kada su deca u pitanju, do 37.4 se smatra normalno, a lekovi za temperaturu se obično daju kada je temperatura preko 38.5. Ali, to je uslovno, jer postoje deca koja imaju febrilne konvulzije, takozvani fras koji nastaje pri visokoj temperaturi, tu se ne čeka, već se tu odmah reaguje. Čim temperatura počne da raste, to je znak da u organizmu postoji zapaljenski proces. Ne treba po po svaku cenu čekati da se temperature popne do 38.5, svako dete je individua za sebe, ali vrlo važno je da smotriti ga i davati tečnost", rekao je dr Milićević za Blic.