"Tihi ubica" uzima maha: Pandemija dijabetesa kuca na vrata

Novembar je mesec borbe protiv dijabetesa, a Svetska zdravstvena organizacija počela je da obeležava Svetski dan borbe protiv dijabetesa kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog eskalacije zdravstvene opasnosti koju predstavlja dijabetes.

Svetski dan borbe protiv dijabetesa obeležava se svake godine 14. novembra, na rođendan Sera Frederika Bantinga, koji je 1922.godine zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin.

U Srbiji oko 800.000 ljudi ima dijabetes, a procenjuje se da veliki broj njih nije dijagnostikovan. Dijabetes je treći vodeći uzrok smrti u zemlji, a smrtnost od njega je dvostruko veća od evropskog proseka. Kod dece se sve češće javlja tip 2 dijabetes, kao posledica gojaznosti i nezdravih životnih navika.

Prema najnovijim procenama, čak 1,3 milijarde ljudi živeće s dijabetesom – što je duplo više nego danas. Nijedna zemlja neće biti pošteđena, a stručnjaci upozoravaju da se rast broja obolelih ne može zaustaviti bez hitnih promena u načinu života, ali i zdravstvenom sistemu.

Revolucija u zdravstvu: Naučnici razvili lek za lečenje dijabetesa tipa 2

Zašto broj obolelih od dijabetesa raste?

Tip 2 dijabetes čini preko 90 odsto slučajeva i najviše je povezan sa nezdravim životnim stilom, kao što su nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i prekomerna uhranjenost i/ili gojaznost. 

Današnja deca provode i do 7 sati dnevno ispred ekrana, dok im je ishrana bazirana na brzoj hrani, gaziranim pićima i prerađenim proizvodima. Rezultat? Prema aktuelnim podacima, porast broja obolelih od dijabetesa ispod 40. godine života povećan je za 10 odsto u poslednjih 5 godina.

U tom smislu, sve više mladih suočava se s ovom dijagnozom, iako se nekada smatralo da je dijabetes isključivo bolest starijeg stanovništva (preko 65. godine).

Simtomi dijabetesa

U većini slučajeva postavljanje dijagnoze dijabetesa je jednostavno, jer bolesnici najčešće pokazuju klasične simptome porasta šećera u krvi:

• učestalo mokrenje
• pojačanu žeđ
• pojačanu glad
• gubitak telesne težine

Ipak, imajte na umu da navedeni simptomi mogu lako da se previde ukoliko se prikažu u subkliničkom obliku. Zato dijagnozu dijabetes tip 1 treba imati na umu uvek kada postoje:

• ponavljajuće kožne infekcije
• balanitis
• svrab vulve
• učestalo noćno mokrenje
• inkontinencija urina
• mokrenje u krevet kod dece
• ulceracije stopala
• periferna vaskularna oboljenja
• koronarna srčana oboljenja
• periferna neuropatija

Neretko se može javiti i zamagljen vid kao i osećaj jakog umora.

Uloga laboratorije u postavljanju dijagnoze ogleda se u izvođenju sledećih testova:

• Glikemija našte (nivo šećera u krvi posle noćnog gladovanja),
• OGTT (oralni test tolerancije glukoze).

Normalne vrednosti za glukozu u krvi: 4,1-6,1 mmol/L

Posebno treba posumnjati na dijabetes:

• Ako se ovi simptomi jave naglo kod dece i mladih, uz izraženu žeđ i učestalo mokrenje (moguć dijabetes tipa 1);
• Ako se kod odraslih pojavi umor, žeđ i češće infekcije (moguć tip 2 dijabetesa);
• Kod osoba sa faktorima rizika: gojaznost, fizička neaktivnost, hipertenzija, povišeni trigliceridi, gestacijski dijabetes u trudnoći ili pozitivna porodična anamneza.
   

Potvrda dijagnoze dijabetesa:

Dijabetes se potvrđuje u zdravstvenoj ustanovi, laboratorijskim merenjem glikemije, odnosno glukoze u krvi. Ukoliko je vrednost veča od 7,0 mmol/L, pri dva merenja u različitim danima, našte (pre doručka), postavlja se dijagnoza dijabetesa.

Koje voće ne izaziva nagli skok šećera? Stručnjaci ga preporučuju

Uslovi za nastanak dijabetesa

Uslovi za nastanak su različiti: nasledni faktor, loša ishrana, stres, savremeni način života bez fizičke aktivnosti.

U lečenju dijabetesa, do velike revolucije je došlo otkrićem insulina. Insulin je u pravom smislu bilo otkriće koje život znači za milione ljudi i smatra se jednim od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine. Tada je dijabetes od smrtonosne – postao bolest sa kojom se živi.

Kod tipa 1 dijabetesa insulin je neizostavan u terapiji. Bez njega ove osobe ne bi mogle da žive, ali ima i veoma značajnu ulogu u terapiji tipa 2 dijabetesa, jer vremenom i ova grupa osoba prelazi na insulinsku terapiju.

U trenutku pojave prvih simptoma šećerne bolesti tip 2, već 50 odsto pankreas slabije luči insulin, koji je neophodan za održavanje nivoa šećera u krvi. Vremenom koristeći oralnu terapiju za dijabetes, iscrpi se potpuno pankreas. Tada se i ovom tipu šećerne bolesti uvodi insulinska terapija, kako bi pacijenti nastavili da svoju šećernu bolest drže pod kontrolom.

Insulinska terapija je najefikasnija na duže staze i najviše odgovara fiziološkim potrebama. Humani insulini su prva terapijska opcija kojom se započinje insulinska terapija kod nas. Terapija humanim insulinima je efikasna terapija, ali treba naglasiti da je to terapija kojoj se pacijent prilagođava i podređuje svoje navike i svakodnevni život.

Danas postoje i savremeni insulini koji su sa druge strane terapija koja se prilagođava pacijentu i omogućava mu kvalitetniji svakodnevni život.

Lekari upozoravaju: Ove simptome začepljenih arterija ne smete da ignorišete

Prevencija dijabetesa i bolji kvalitet života

Dijabetes se smatra hroničnim oboljenjem. Merama prevencije i menjanjem životnih navika obolelih, dijabetes se može kontrolisati i smanjiti mogućnost komplikacija, koje prate život sa ovom bolešću.

Primarna prevencija uključuje promociju zdravog načina života (smanjenje gojaznosti) uz kvalitetno izbalansiranu ishranu i umerenu redovnu fizičku aktivnost.

Na izmenu prehrambenih navika se posebno stavlja akcenat jer su rezultati naučnih istraživanja pokazali, direktnu vezu između gojaznosti i dijabetesa tipa2.

Takođe, kod prevencije akcenat se stavlja i na :

• Redovne godišnje sistematske preglede
• Izbegavanje stresa
• Redovna fizička aktivnost (bar dva puta nedeljno)
• Izbegavanje brze hrane, gaziranih pića i industrijskih slatkiša

Manje poznat, ali ozbiljan oblik bolesti: Dijabetes tip 5 pogađa decu i mlade

Sprečavanje nastanka komplikacija i napredovanja dijabetesa

U slučaju da je kod pacijenta uspostavljena dijagnoza dijabetesa, sekundarna prevencija podrazumeva edukaciju o zdravom načinu života i primeni optimalne terapije, a sve sa ciljem da se bolest drži pod kontrolom i izbegnu komplikacije.

Smatra se da kontrola telesne mase (svakodnevno vođenje računa o ishrani uz redukciju gojaznosti) i umerena fizička aktivnost mogu da spreče pojavu dijabetesa tipa 2. Takođe, i smanjuju moguće  komplikacije kao što su:

• rizik od srčanog udara
• moždanog udara
• pojavu rana na koži
• demencije
• popuštanja funkcije bubrega ili
• ozbiljno pogoršanje vida (pojava kataraktre, glaukoma, dijabetičke retinopatije)

Umerena redovna fizička aktivnost se preporučuje osobama sa povećanim rizikom od oboljevanja ali i već obolelima.

Efikasna evaluacija toka bolesti i bolesnika podrazumeva redovne kontrole bolesnika, stalno praćenje nivoa glukoze u krvi i urinu, holesterola i triglicerida u krvi kao i nivoa krvnog pritiska.

Senzori za merenje šećera o trošku RFZO: I za starije od 18 godina