U društvu se sporije stari: Ko se druži - život mu je stvarno duži

Staračka zanemoćalost brže stiže one ljude koji samuju od onih koji se druže, sastaju sa ljudima i češće napuštaju svoj stan, pokazuju studije.

Zdrava ishrana, dovoljno sna, kretanje… To su saveti koji, ako se poštuju, ne samo da doprinose zdravijem stilu života, već mogu da rezultuju i povećanjem očekivane životne dobi, odnosno generalno boljeg zdravstvenog stanja u starosti.

Jedan faktor se pritom često zaboravlja: značaj socijalnih veza.

A ta interakcija u starosti često opada. Mnogim ljudima sve teže pada upoznavanje drugih osoba, odnosno uspostavljanje novih kontakata.

Društvena interakcija je važna za psihičko zdravlje, a kako pokazuje jedna nova studija iz Japana, ona može da utiče na kvalitet života u starosti, odnosno zdrav život u poznim godinama.

Šta kaže japanska studija?

Japan je zemlja čije društvo, u poređenju sa ostatkom sveta, najbrže stari. Više od 36 miliona ljudi u Japanu starije je od 65 godina. To je dva puta više nego u Nemačkoj.

U Japanu su istraživači u Osaki pet godina analizirali podatke ljudi starijih od 65 godina. U obzir su uzeli razne faktore koji utiču na zdrav život u starosti.

Studija sprovedena u organizaciji Univerziteta Osaka Metropoliten pokazuje na koje se sve načine može odložiti početak procesa koji stručnjaci nazivaju „staračka slabost“.

Pri tom su članovi istraživačkog tima koristili podatke onih osoba kojima je potrebna nega, a koje su se nalazile u kategoriji „lakši slučajevi“. Analizirali su njihovu staračku slabost u periodu od pet godina.

Jedan deo tih ljudi je pristajao da učestvuje u društvenim aktivnostima koje su se nudile. Drugi deo je na raspolaganju imao jednog ličnog asistenta, odnosno osobu koja ih je posećivala kod kuće i pomagala im pri svakodnevnim poslovima.

Rezultat: lični asistenti nisu uticali na stadijum staračke slabosti, a nisu ni mogli da utiču na „odlaganje“ početka tog procesa. Istovremeno, društvene aktivnosti u zajednici smanjile su rizik od staračke slabosti i do 40 odsto.

Istraživački tim zato savetuje da starije osobe učestvuju u zajedničkim aktivnostima van svog doma, umesto što ostaju kod kuće. Službe u okviru kojih deluju lični asistenti jesu važna ponuda i pomoć u svakodnevnom životu, ali grupne aktivnosti imaju pozitivan efekat za zdravlje ljudi, naglašavaju naučnici.

Još 2021. je jedna analiza istih podataka pokazala da socijalna participacija pozitivno deluje na zdravo starenje. A pozitivni efekti mogu se ostvariti na razne načine kroz učešće u životu zajednice – od aktivnosti u komšiluku, preko volonterskog angažmana, pa do upražnjavanja raznih hobija.

Činjenica je da socijalni kontakti imaju veliki uticaj na naše zdravlje. Jedna londonska dugotrajna studija pokazala je da pojačani socijalni kontakti u starosnoj grupi iznad 60 godina mogu da odlože pojavu demencije, pa čak i da je spreče. Usamljenost na duži rok može ljude da učine bolesnima, i to ne samo u starijoj životnoj dobi.

Kornelija Maler, ekspertkinja za sektor nege na Univerzitetu u Tibingenu, naglašava: 

„Pogotovo je za starije osobe važno da imaju neki razlog da napuste svoj dom, da izađu.“

Postoje doduše i druga objašnjenja: oni koji napuštaju svoj dom kako bi se družili s drugim ljudima, ili ljudi koji posećuju zdravstvene ustanove, jednostavno se više kreću. 

Isto važi i za posete prijateljima, bavljenje volonterskim aktivnostima ili nekim hobijem. Više kretanja pozitivno utiče na zdravlje.