UNA istražuje: Zašto je u Srbiji sve manje pedijatara?

Srbija se iz godine u godinu suočava sa sve manjim brojem pedijatara, upozoravaju lekari. Iako je zakonom propisano da jedan pedijatar i medicinska sestra mogu da imaju do 80 dece, u Vojvodini i jugoistočnoj Srbiji, na jedan specijalista leči više od 1.700 dece, navodi se u poslednjem Zdravstveno-statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje "Batut". 

Prazne ulice, ali i prazne ambulante. Iako nije sezona epidemija stručnjaci ne zaboravljaju da u našoj zemlji ima oko 1500 pedijatara i oko 300 njihovih budućih kolega na specijalizaciji, pa upozoravaju da bi neke brojke valjalo poboljšati. 

Širi se mpoks virus: UNA pita - ima li razloga za strah i paniku zbog majmunskih boginja u Srbiji?

Stručnjaci navode da razlog za nedostatak pedijatara vide ne samo u emigriranju, već i u činjenici da sve češće odlaze u privatnu praksu, jer se čini da privatni domovi zdravlja nude bolje uslove rada. 

"Još od 2010. godine smo upozoravali na potencijalni nedostatak kadra, naročito što smo tada imali čak dve trećine pedijatara starijih od 50 godina, a mogućnost obnavljanja kadra je veoma mala. Našem zdravstvu nedostaje strateški dokument, gde bi se uzelo u obzir aktuelno stanje, prethodno i ono što nas eventualno čeka u narednih 20 godina i da se shodno tome donese zakon koji bi bio prilagođen onim što želimo da postignemo u pedijatriji", kazao je nedavno predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis

Ipak, čini se da je slika o pedijatriji svakakva, samo ne crna. Doktor Saša Milićević radi preko 20 godina kao pedijatar, a taj posao zavoleo je zahvaljujući svom ocu, pa je još od malena želeo da nosi beli mantil baš kao on.

UNA proverava: Kako se u Srbiji meri radioaktivnost i koliko smo nuklearno bezbedni

"Na prvom mestu je taj odnos, ta ljubav prema deci. Ja sam ubeđen da sve moje kolege, svi pedijatri, izuzetno volimo decu. I da to nije samo specijalnost nego je to način života. Kao što je biti hirurg način života. Vezani ste za svoje pacijente. I oni su vezani za nas, ne samo do perioda od 17-18 godina. Neki od njih dolaze i kasnije, kad su odrasli ljudi", ističe dr Milićević.

Razlog za manjak kolega pronalazi i u činjenici da su mališani najteži pacijenti, ne znaju da objasne šta ih i gde boli, pa pristup takvim obolelim licima mora biti specifičan i nežan.

"Ta dečija medicina, ne pripada previše profitabilnim, jako je lepo, ima dušu ali nije nešto što je profitabilno. Siguran sam da je nešto najlepše biti dečiji lekar. Mislim da nema lepše specijalizacije od pedijatrije, nadam se da mi neke druge kolege neće zameriti, ali je istovremeno jako odgovorno", jasan je dr Milićević.

Međutim, fenomen manjka specijalista koji leče decu nije karakterističan samo za našu zemlju, već za čitavu Evropu. Razlog tome nisu samo uslovi rada, već i ogromna odgovornost koju taj posao nosi sa sobom. Procenjuje se da će 2030. godine Evropi faliti oko 30,000 pedijatara kako bi zdravstveni sistemi normalno funkcionisali. 

Na Međunarodni dan mladih UNA pita: Zašto više od 50% njih smatra da je nasilje opravdano?