U Srbiji živi više od 138.000 ljudi sa nekim oštećenjem vida
Procenjuje se da oko 60% informacija dobijamo preko ovog čula, jer nam omogućava da razaznamo oblike, veličine, udaljenost i boju predmeta koji posmatramo – u pitanju je naravno čulo vida koje je baš zato važno zaštititi.
U Srbiji živi više od 138.000 ljudi sa nekim oštećenjem vida, ali glavni razlog nije povećana izloženost ekranima kao što je mišljenje većine.
Šta pored genetike najviše utiče na naš vid?
Bilo da radimo osam sati ispred računara, ili da svakodnevno gledamo u telefon, izloženi smo ekranima mnogo više nego ranije. Ipak, iako mnogi tako misle, stručnjaci ističu da ovo nije glavni uzrok za oštećenje vida.
"Rad za računarom dosta umara i postoji taj takozvani kompjuterski vidni sindrom, znači zamaranje oka kod ljudi koji provode dosta vremena na kompjuteru. Zamara da, ali nije da sad čovek nema nikakve tegobe zbog toga, ali je važno da napravi pauzu tokom rada na računaru, da stavlja veštačke suze", ističe za UNU oftalmolog Ana Georgijević Nenadić.
Ređe treptanje i umaranje očnog mišića gledanjem u bliski predmet može da izazove i glavobolje i osećaj težine u očima, ali smanjenje izloženosti ekranima nije dovoljno da bismo zaštitili naše oči.
"Nema potrebe da idem na pregled kada dobro vidim…" Opravdanje je većine. Preventivni pregledi su baš zato neophodni. Da bi se smanjio rizik da do oboljenja uopše i dođe, najvažnije je dodatno se posvetiti sebi i svom telu
"Za naše oči je najbolje da ljudi vode računa pre svega o svom opštem zdravlju, znači da ako imaju neke opšte bolesti koje mogu da se odraze na oko, kao na primer dijabetes, šećerna bolest, da vode računa o tome. Da idu na redovne preglede kod interniste, a opet da imaju redovne očne preglede", kaže Georgijević Nenadić.
Uzrok očnog oboljenja može biti i neka druga bolest, za koju do sada niste mislili da su povezane, zato stručnjaci ističu da posebno sa godinama, preventivni pregledi treba da postanu navika, kako bi se oboljenja na vreme otkrila i držala pod kontrolom.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.