UNA je pitala da li se Beograđane redovno pregledaju i šta savetuju doktori, da li krpelja treba izvaditi kod kuće ili zatražiti stručnu pomoć.
Ovog proleća, sa visokim temperaturama, u Beograd su u velikom broju stigli krpelji. Ekipe „Gradska čistoće“, danas i sutra imaju akciju kontrole smanjenja krpelja na javnim zelenim površinama na teritoriji grada Beograda.
UNA je pitala da li se Beograđani redovno pregledaju i šta savetuju doktori, da li krpelja treba izvaditi kod kuće ili zatražiti stručnu pomoć.
April i maj su, kako ističu stručnjaci, meseci kada je krpelja na zelenim površinama najviše. Sektor ekologije i unapređenja životne sredine Javnog komunalnog preduzeća „Gradska čistoća“ zato sprovodi jednu od najopsežnijih akcija suzbijanja krpelja na javnim zelenim površinama, sredstvima koja nisu štetna po zdravlje.
„Preparate koje koristimo - koristimo unazad dugi niz godina i oni se koriste kod nas, ali i u Evropi. Provereni su u smislu da su odobreni od strane nadležnog Ministarstva, upisani su u privremenu listu biocidnih preparata tako da nema razloga za neku bojazan. Ni za nas, naše sugrađane, ni za kućne ljubimce“, ističe doktor veterinarske medicine Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća” Ivana Đurić Maslovara.
Akcija suzbijanja obuhvata 3400 hektara, odnosno sve javne zelene površine gradskih i prigradskih opšina, što ne znači da ih od sutra uopšte neće biti.
Ukoliko želite da se zaštitite od njih, poželjni su dugački rukavi i nogavice, šešir ukoliko prolazite kroz šumu i neophodno je da proverite svoje telo posle svakog boravka u prirodi.
Kada boravite na zelenim površinama, da li pregledate sebe i decu kada se vratite kući? Da li sami vadite krpelje ako ga pronađete na koži ili idete kod lekara?
Redovna kontrola, prosto je neophodna. Temeljno pregledajte telo, a ako primetite da vam se krpelj zakačio, idite lekaru. Končić, med, ulje, aceton... Narodnih lekova je mnogo, a stručnjaci apeluju na jedno.
„Najbitnije je znači, po otkrivanju da postoji krpelj, javiti se u najbližu zdravstvenu ustanovu, javiti se lekaru, i nakon lekarskog pregleda da se ukloni taj krpelj. Sama procedura nije ništa bolna niti komplikovana, ali ne preporučuje se vađenje krpelja u kućnim uslovima, posebno ne natapanje acetonom, benzinom, uljem, korišćenjem kućnih pinceta, makazica, jer i to natapanje tim makazicama može ubrzati oslobađanje toksina“, objašnjava za UNU dr Đorđe Filipović iz Opšte bolnice Atlas.
Krpelji su opasni zato što mogu da prenesu lajmsku bolest, koja, ukoliko se ne leči može da izazove ozbiljne sistemske reakcije.
Ipak, nisu svi krpelji prenosioci te bolesti. Lekar tokom pregleda procenjuje da li će poslati krpelja na analizu ili ne, a stručnjaci apeluju da nikako ne treba uzimati preventivno antibiotik na svoju ruku kao i da je posle vađenja krpelja neophodno da se mesto uboda prati u narednom periodu,
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.