Žena koja je dva puta pobedila karcinom za UNU: "Bolest nije neprijatelj, već poruka tela"

Iza svake dijagnoze stoji priča, a iza karcinoma dojke često stoji - ćutanje. Ćutanje o tome da smo umorne, da nas boli, da nemamo snage. Ćutanje o sopstvenim potrebama, granicama i emocijama, ćutanje koje telo više ne može da izdrži. Sve dok telo, pod pritiskom nevidljivog stresa, ne pošalje alarm. 

Sagovornica naše emisije "Podne", psihoterapeutkinja Ljiljana Milić, koja je dva puta preživela karcinom dojke, govorila je o povezanosti emocionalnih obrazaca, hroničnog stresa i bolesti.

Prvi test iz krvi za preciznu dijagnozu sindroma hroničnog umora

Sve češći problem kod žena: Ovo su glavni simptomi povišenog estrogena

"Karcinom dojke je kompleksna pojava"

Karcinom dojke, objašnjava ona, nije jednostavna bolest, već kompleksna pojava koja zahteva multidisciplinarni pristup. Brojne studije danas se bave i psihološkim aspektima bolesti, jer, kako kaže, rane traume i iskustva iz detinjstva oblikuju naš nervni sistem, emocije i reakcije. 

Upravo ti obrasci, ako se ne prepoznaju, mogu stvoriti "unutrašnju atmosferu" u kojoj stres postaje svakodnevnica.

"Ne govorimo o tome da psihološki uzroci direktno izazivaju karcinom. Ali govorimo o nevidljivom stresu koji godinama deluje na telo i iscrpljuje ga", naglašava Milić za UNU. 

"Bolest nije neprijatelj, već poruka tela"

Kada se suočimo sa dijagnozom, većina ljudi se prvo zapita šta da promeni u svom životu. Menjaju se navike, ishrana, način spavanja, odnosi... Ali, naša sagovornica ističe da je ključna promena zapravo unutrašnja.

"Prvu bolest sam posmatrala kao neprijatelja, od nje sam bežala, sa svojom bolešću sam se borila. Živela sam sa idejom da je taj mač iznad moje glave. Međutim, kada sam počela da posmatram bolest kao poruku tela da ne može više, zastala sam i zapitala se šta je to što više nisam u stanju da podnosim."

"Nevidljivi stres koji razara iznutra"

Prema rečima psihoterapeutkinje Milić, mnoge žene koje se leče od karcinoma dojke žive u stalnom stanju napetosti, nesvesno primenjujući mehanizme zaštite koje su naučile u detinjstvu.

Ti mehanizmi, poput samožrtvovanja, potiskivanja ljutnje i perfekcionizma, nekada su služili da pomognu detetu da preživi, ali u odraslom dobu postaju izvor hroničnog stresa.

Zašto su jesenje šetnje najbolji lek za stres?

"To je hronična napetost u kojoj živimo, život na straži, bez odmora. Naša tela nisu dizajnirana za takav stres i ona u jednom trenutku kolabiraju. Sam karcinom dojke je rezultat kolapsa sistema. Ljutnja je signal da su naše granice pređene, mi smo taj signal ugasili, a telo gori", navela je naša sagovornica.

Parantifikovano dete - kada dete postane roditelj

Milić je objasnila i pojam parantifikovanog deteta, odnosno deteta koje prerano preuzima ulogu odraslog.

"Kada govorimo o mehanizmima samožrtvovanja, govorimo o detetu koje je u porodičnom sistemu dobilo poruku: 'Ti vrediš ako se žrtvuješ za druge'. Takvo dete preuzima ulogu roditelja svojim roditeljima, postaje pomagač i umiritelj u tom porodičnom sistemu. To je preteška uloga za dete koje nije psihički ni fizički spremno za to", objasnila je ona i dodala: 

"Problem je što ti mehanizmi vremenom postaju deo identiteta. Osoba više ne zna da funkcioniše drugačije, i godinama živi u stanju unutrašnje mobilizacije, stalne napetosti i emocionalne iscrpljenosti".

"Što je stres duži, to je više vremena potrebno za reparaciju sistema. Problem nije u svakodnevnim stresovima, već u hroničnom stresu. Dete koje od malena živi u stresu nikada ne dođe do tačke balansa. Takvo dete kasnije sve stresove života nosi duplo jače", zaključila je Milić.

Doktor upozorava: Ove "zdrave" namirnice izbegavajte u širokom luku

Večita dilema rešena: Ko više oseća bol - muškarci ili žene?