Moćni teleskop Habl okrio egzoplanetu: Toplija od Zemlje, velika kao Venera

Planete izvan Sučevog sistema, odnosno egzoplanete, vekovima su bile samo teorija u koju mnogi naučnici nisu verovali, ali je njihovo postojanje potvrđeno 1992. godine. Tri decenije kasnije, u arhivi NASA se nalazi 5.279 potvrđenih egzoplaneta. Planete obično orbitiraju oko zvezda, ali postoje i takozvane planete lutalice, koje orbitiraju oko galaktičkih centara.

Nobelova nagrada za otkriće egzoplanete

Astronom Didije Kelo je, zajedno s Mišelom Majorom, 1995. godine otkrio prvu egzoplanetu u orbiti solarnog tipa. Za to otkriće, oni su dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2019. godine.

"Veoma je teško uočiti planetu. Morate da se oslanjate na trikove sa zvezdom. U slučaju planete u tranzitu, planeta prolazi ispred zvezde, pa dobijete efekat senke. Tako saznate veličinu planete i naravno orbitalni period", kaže Kelo.

"S druge strane, kad koristite metod radijalne brzine, dobijete masu planete. Jer planeta zapravo menja brzinu zvezde. Ako kombinujete obe metode, dobijete masu i veličinu i onda izračunate gustinu. Ona vam govori o prirodi planete – je li ona poput Jupitera ili je poput Zemlje", dodaje.  

Poslednja planeta koja je otkrivena je poput Zemlje. Moćni teleskop "Džejms Veb" počeo je da radi u julu 2022. godine i tokom prve godine četvrtinu vremena posvećuje egzoplanetama. Našao je svoju prvu planetu u sazvežđu Oktant, ne tako daleko od nas - preciznije, 41 svetlosnu godinu daleko.

To je stenovita planeta koja orbitira oko crvenog patuljka, a nazvana je "LHS 475 b". Crveni patuljci su namanje i najhladnije zvezde glavnog niza, koje se sa Zemlje ne vide  golim okom.

"Merili smo relativnu svetlost sistema zvezde i planete tokom perioda od oko tri sata. Kao što vidite, zvezda je održavala relativno konstantnu svetlost tokom vremena dok planeta nije prošla ispred nje i blokirala oko 0,1 odsto svetlosti zvezde tokom četrdesetak minuta", kaže Jakob Lustig Jeger, istraživač na Univerzitetu Džons Hopkins.

Toplije od Zemlje

Ova planeta brzo juri oko svoje zvezde - pun krug pređe za dva dana, što je daleko brže nego bilo koja planeta u Sunčevom sistemu. Tranzitna metoda se oslanja na činjenicu da prolazak planete ispred zvezde blokira deo njene svetlosti i tako stvara smanjenje sjaja koje teleskopi mogu da otkriju.  

"Osim toga, dubina tranzita, količina svetla koja je blokirana, daje nam meru prečnika planete, za koji se ispostavilo da je skoro isti kao prečnik Zemlje. Zapravo, 99 odsto prečnika Zemlje, plus ili minus oko pola procenta. Zaista je uzbudljivo dobiti tako jasne podatke o planetama veličine Zemlje", dodao je Jeger.

Premda je gotovo iste veličine kao Zemlja, naučnici kažu da je nova planeta nekoliko stotina stepeni toplija. Iako je smeštena bliže svojoj zvezdi nego nego bilo koja planeta u našem sistemu, njen crveni patuljak je od našeg Sunca dvostruko hladniji. To znači da planeta može imati atmosferu.

"Ova planeta bi lako mogla biti bezvazdušno telo koje je izgubilo atmosferu koje je jednom imalo. Ali takođe bi mogla imati kompaktnu atmosferu od ugljen-dioksida. Mogla bi to biti retka atmosfera, koja je vrlo teško vidljiva ili možda gusta atmosfera od ugljen-dioksida, poput one koju ima Venera", objašnjava Jeger.

Dalja istraživanja trebalo bi da utvrde ovo o čemu je govorio Jeger, a možda će se u atmosferi novootkrivene planete naći zanimljivi molekuli: voda, složeni ugljenik-oksidi, ili ozon.

Ako jednog dana otkrijemo život van Zemlje, to bi najpre moglo biti na stenovitoj egzoplaneti slične veličine u nastanjivom pojasu oko njene zvezde. Teleskop "Džejms Veb" nas približava novim svetovima, a NASA kaže da ova misija tek počinje.