Pomor pčela: Ko je kriv i da li smo svesni šta činimo?

Za nas je to samo kašičica meda, ali za pčele je to ceo život. A kakvo vreme je najpogodnije za njihov rad?

Idealni uslovi su da je temperatura oko 16 stepeni, da je relativna vlažnost vazduha 75%, da je vetar slab do umeren. Kada je temperatura niža od toga i kada vetar jak, onda one ne mogu da lete, teško im je i onda nisu tako aktivne.

Meteorolozi pomor objašnjavaju nepovoljnim vremenskim uslovima.

"Treba da se vratimo u zimu 2020. godine, koja je bila relativno slaba, odnosno blaga i topla i onda se njihova aktivnost povećala tokom zime. To pčele troši, i onda su one tako istrošene ušle u proleće koje je prvo bilo kišno i hladno, što je njih onda dodatno oslabilo, pa smo onda ušli u letnju sezonu koja je prvo bila kišna, a nakon toga sušna što im nije dozvolilo da ojačaju za jesen.

Jesen se takođe produžila pa se njihova aktivnost produžila iza toga, što je njih onda oslabilo za zimu u koju su one ušle kako su ušle i zima je bila relativno pogodna za razvoj mnogih bolesti", kaže Anđela Vučićević, meteorolog RHMZ-a.

Odgajivać pčela Jovan Sušić kaže da su gubici bili ogromni.

"Početkom godine, znači posle februara, posle prve prihrane je bilo sve uredu, mislio sam da je bilo sve uredu. Brojnost pčela je bila okej. Međutim, posle februara u stavljanju druge pogače primetio sam da je brojnost manja", kaže on.

Pored meteorolških uslova pčelari smatraju da sve veći razvoj tehnologije i pojačano magnetno polje imaju uticaj u pomoru pčela.

"Mi smatramo da bez interneta ne možemo, a ne smatramo da neke naše životinjske vrste kojima smeta to i bez kojih mi ne možemo, da ih uništavamo", upozorava Sušić.

A šta bi se desilo kada bi sve pčele izumrle?

"Po nekim procenama, ljudi kažu da bismo i mi izumrli sedam godina posle toga, jer mi nemamo alternativne načine oprašivanja, a pčele oprašuju oko 70 odsto biljaka trenutno", navodi meteorolog Anđela Vučićević.

Na nama je da pronađemo način da što bolje zaštitimo ova plemenita bića od kojih nam život zavisi.