Vaša mačka zna da razgovarate s njom, ali jednostavno ne mari

Mačke su možda majstori ravnodušnosti, ali nova istraživanja pokazuju da su one zapravo potpuno svesne kada im se njihov vlasnik obraća. 

Činjenica da ne reaguju uvek može odražavati lični izbor da nas ignorišu, a ne nesposobnost da prepoznaju da im se obraća.

"Mačke, koje su se ne tako davno smatrale nezavisnim i nezahvalnim stvorenjima, zapravo su vrlo sposobne da stvaraju veze privrženosti s ljudima", pišu autori studije.

Zaista, nedavna istraživanja su pokazala da mačke često više vole maženje sa svojim vlasnikom nego hranu, dok su druge studije otkrile da naizgled ravnodušnim pahuljicama nedostaju vlasnici kada su razdvojeni na duže vrijeme.

Čuju, čuju

Nadovezujući se na ove nalaze, nova studija pruža dokaze da mačke menjaju svoje ponašanje kada čuju glas svog vlasnika upućen njima, ali ne i kada čuju glas stranca ili svog vlasnika koji razgovara s drugom osobom.

Kako bi sproveli svoje istraživanje, autori studije angažovali su 16 kućnih mačaka, a sve su bile u vlasništvu francuskih studenata veterine. 

Kad su mačke čule snimak na kojoj njihov vlasnik doziva njihovo ime, većina je pokazala povećanje angažmana okretanjem ušiju prema zvučnicima, kretanjem uokolo s većim intenzitetom ili izlaganjem proširenih zenica. 

Nasuprot tome, mačke su generalno smanjile intenzitet ponašanja kada su čule glas stranca kako ih zove po imenu.

Ova mačka reagira na glas svog vlasnika koji je "zamaskiran" zvukom frekvencije od 300 Hz.

Istraživači su zatim pustili snimke vlasnika životinja kako govore stvari poput "tu veux jouer?" (Francuski za "želiš li se igrati?") i "tu veux manger?" ("hoćeš jesti?"), prvo tonom kojim bi se inače obraćali svojoj mački, a potom tonom kojim bi razgovarali s čovekom.

Mačke su reagovale tek kada su čule "govor usmeren mačkama (CDS)" koji sugeriše da su u stanju razlikovati između fraza izgovorenih u njihovu korist i onih koje su namenjene tuđim ušima, piše IFL Science.

Baš ih briga za strance

Kada su slušale iste rečenice nepoznate osobe, životinje su ostale nezainteresovane bez obzira na ton kojim se govorilo. 

Autori zaključuju da "mačke mogu razlikovati govor koji je posebno upućen njima od govora upućenog odraslim ljudima, kada rečenice izgovaraju njihovi vlasnici".

Suprotno tome, prethodna su istraživanja pokazala da psi reagiraju na "govor usmeren prema psu (DDS)" čak i kada im govori stranac. 

Čini se da mačke ne mogu identificirati CDS koji govori nepoznati čovek može odražavati njihovu nevoljnost da se druže sa strancima, ali takođe može biti rezultat njihovog nedostatka iskustva s ljudima koji nisu njihov vlasnik.

Kućne i mačke iz prirode

"Naši rezultati naglašavaju važnost odnosa jedan-na-jedan za kućne mačke, koje ne generaliziraju komunikaciju razvijenu s jednim čovekom na sve ljudske sagovornike", pišu autori studije.

"Jesu li mačke na otvorenom, koje možda imaju više interakcija s nepoznatim ljudima, bolje prilagođene glasovima stranaca nešto je čime se treba pozabaviti u budućim studijama", kažu istraživači autori.

Zanimljivo je da istraživači ističu da mačke kućni ljubimci često modifikuju vlastitu vokalizaciju kada se obraćaju svojim vlasnicima i imaju tendenciju da predu višim tonom od divljih mačaka. 

Pretpostavlja se da ova intonacija malo jače udara na živce ljudskog srca i izaziva saosećajnije reakcije vlasnika.

"Činjenica da, zauzvrat, mačke pokazuju veću reakciju kada im se ljudi posebno obraćaju, donosi novu dimenziju prethodnim razmatranjima ovog recipročnog odnosa", zaključuju autori studije.