U krošnje Beo-zoo vrta došao je novi stanar.
U samom srcu Beograda, na najradosnijem mestu, kako za mališane, tako i za nas odrasle, konstantno stižu prinove koje Beo-zoo vrt širom raširenih ruku dočeka. Pre samo nekoliko dana izlegao se orao bradan koji svojom veličinom prekriva šaku, ali ni on nije sam...ima tu još beba koje krase beogradski zoološki vrt.
U krošnje Beo-zoo vrta došao je novi stanar. Reč je o bebi orla bradana koju članovi zoološkog vrta, ali i roditelji sa posebnom pažnjom neguju. Ali to nije jedina prinova. Oko naše kamere je zašlo i u "porodilište'' zoo vrta gde su inkubatori u kojima smo zatekli i ptice stare tek nekoliko dana.
"U suštini, ovo je ona tajna soba gde posetiocu ne zaviruju. Imamo pile kljunoroga koje naveliko pišti, spreman je za obrok koji uskoro stiže. Pored njega je u inkubatoru sa ostalim jajima drugo pile koje se izleglo i između njih je razlika nedelju dana, što je za ptice u ovom stadijumu velika razlika. A naravno u zoo vrtu je i orao bradan koji je u gnezdu sa roditeljima", ističe biolog Kristijan Ovari za UNU.
Kristijan je odgajio mnoge životinje, sadašnje stanare zoo vrta, ali priznaje da mu je i dalje teško kada treba da se odvoji od njih. Bebe orla bradana se vežu za ljude za desetak dana.
"Najveći izazov u ovom poslu nije kako othraniti ptiće, već kako se ne vezati za njih i kako da se one ne vežu za nas. Naš cilj jeste da imamo pticu koja će se vratiti u prirodu", objašnjava Ovari.
Kada vidimo bebe ovih ptica, zapitamo se: kako je moguće da neko ima želju da otruje bilo koju životinju? To se upravo desilo u Nakovu nadomak Kikinde, kada je više od 800 ptica različitih vrsta otrovano, zbog čega su uginule.
"Izuzetno me je rastužio događaj, jer ljudi ne razmišljaju o svojim postupcima. Naposletku ćemo mi platiti najtežu cenu. Sve su to ptice grabljivice koje se hrane štetnim glodarima. Ovako jedan nesmotren događaj je devastirao populaciju, zato što su to životinje koje su se spremale za gnežđenje. Na taj način je ova sezona osuđena na propast", ističe Ovari za UNU.
Svaka životinja je važna karika u ekosistemu i svakoj vrsti treba pristupiti na humani način.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.