Ratni analitičar: Putin je gotov, bojim se onog šta sledi u Rusiji

"Dok budete čitali ovaj članak, on će verovatno već biti zastareo, takva je brzina napredovanja ukrajinskih oružanih snaga. Poslednja 72 sata ratovanja u Ukrajini proučavaće generacije budućih vojnih zapovednika i istoričara. Ukratko, ukrajinske oružane snage ponovno su zauzele više 2.500 kvadratnih kilometara svoje zemlje pod ruskom okupacijom", za britanski Telegraph piše ratni analitičar Majk Martin s King's Koledža u Londonu.

U nastavku prenosimo njegov tekst:

Ukrajinski vojnici uradili su to tako što su se probili kroz slabo čuvane ruske linije fronta istočno od Harkova i presekli ruske logističke linije, prisilivši na povlačenje velike kontingente ruskih vojnika s više lokacija, ali najvažnije od Izjuma i Kupjanska.

Bez ova dva grada Rusija ne može efikasno snabdevati svoje snage na severoistoku ili istoku Ukrajine, pa se mogu očekivati novi kolapsi, povlačenja i predaje ruskih snaga.

Verovatno će Ukrajinci zadržati kontrolu nad onim što su stekli, što je jednako celoj teritoriji koji je Rusija osvojila od aprila. Rusi se jedva brane, pa ne mogu ni razmišljati o protivnapadu. Oni jednostavno nemaju vojnike ni logistiku, a njihov moral - ta nematerijalna suština ratovanja - dotaknuo je novo dno.

Zapravo, dok je ovaj članak nastajao, pojavljivali su se izveštaji da su Ukrajinci ponovno zauzeli aerodrom u Donjecku i da idu prema obali Crnog mora - Mariupolju ili Melitopolju. To je prilično zapanjujući uspjh.

Novo značenje rata

Što se tiče rata, to znači da se događa raspad ruskih snaga u Ukrajini. Možda će uspeti da privremeno stabilizuju svoje linije, ali prešli su tačku s koje nema povratka. Ruske snage su bile slabo opremljene i niskog morala. Tom popisu sada može da se doda strah od opkoljavanja.

Neki su zabrinuti kako će ovo prisiliti Putina da upotreebi nuklearno oružje, ali sve dok Ukrajinci ostanu unutar svojih granica, to je malo verovatno - jer Putin zna da bi to bio njegov kraj, a potencijalno i kraj Rusije.

Geografski, Ukrajinci razdvajaju ruske snage na male džepove s kojima će se obračunavati pojedinačno. Najteže će biti da poraze ruske snage na Krimu, ali kada ih Ukrajina izoluje uništavanjem Kerčkog mosta koji povezuje Krim i Rusiju, samo je pitanje vremena. Rusi to neće moći da izvedu - svedoci smo raspada ruske vojske, samo je pitanje kojom brzinom će se raspasti. Naravno, to znači da je Ukrajina sve bliže svom opštem strateškom cilju - uklanjanju svih ruskih snaga sa svoje teritorije.

To je postignuto izuzetnom veštinom i hrabrošću s ukrajinske strane te ogromnim gubicima civila i vojnika, uključujući 1.5 miliona Ukrajinaca koji su prebačeni u Rusiju. Srećom, zarobili su i zarobljavaju hiljade ruskih vojnika, pa je moguće izvršiti razmenu.

To je takođe postignuto milijardama dolara vrednim oružjem, terabajtima obaveštajnih podataka i diskretnim operativnim savetima zapadnih zemalja, a posebno SAD-a i Velike Britanije.

"Putin je gotov"

Uprkos medijskom fokusu na to da li Ukrajinci dobijaju dovoljno i pravu vrstu opreme, jasno je da su Ukrajinci dovoljno opremljeni i osposobljeni za izvođenje manevara kombinovanog ratovanja na stotinama kilometara fronta - što je posebno logistički intenzivna vrsta ratovanja. Uspeh će podsetiti zapadne vođe da oružje, obaveštajni podaci i saveti moraju da nastave pristizati kako bi im se omogućilo da završe posao.

Ali šta to znači za Rusiju?

Pre svega to znači da bi Putin mogao biti gotov. Ovo je bio njegov rat. I ne samo da nije uspeo već je postigao suprotno od onoga što je rekao da će postići - Rusija je sada izopštena, sankcionisana, ujedinila je svoje neprijatelje i uskoro će njena vojska da bude poražena na terenu. Ovo se možda čini kao dobra stvar, ali samo je jedna stvar gora od jake Rusije, a to je slaba Rusija.

Slaba Rusija, sa zbačenim vođom, ostavlja mnogo nepoznanica. Može li doći do državnog udara? Ko dolazi na vlast nakon Putina? Ostaje li Rusija celovita? Šta se događa s nuklearnim oružjem (Rusija ima više od 5.000 bojevih glava)? Dok su oči svih uprte u ono šta se događa u Ukrajini, nadamo se da neko razmišlja o tome šta bi uskoro moglo da se dogodi Rusiji, zaključuje na kraju svog članka Majkl Martin.