Nova studija otkrila mračnu tajnu starog Egipta: Lobanje stare 5.000 godina pokazale tragove ljudske žrtve

Novija studija pokazuje da su stari Egipćani praktikovali ljudske žrtve pre oko 5.000 godina, u periodu nedugo nakon što je zemlja prvi put ujedinjena.

U novoj studiji, Rozelin Kembel, istraživač antropologije na Univerzitetu Perdju, ponovo je analizirala 46 lobanja osoba koje su bile sahranjene u blizini kraljevskih grobnica koje su pripadale kralju Džeru, kralju Džetu i Meretneit, ženi koja je verovatno u određenim periodima vladala Egiptom. Grobnice su bile izgrađene u blizini drevnog svetog grada Abidosa.

Jezivi "prst smrti" pod ledom Antarktika: Ledeni toranj koji guta život na dnu mora

Da li se dioptrija može "izlečiti" bez naočara? Nauka dala odgovor

Sva tri vladara živela su tokom Prve dinastije, perioda koji je počeo pre oko 5.000 godina, kada su Gornji i Donji Egipat ujedinjeni u jedno kraljevstvo. Žrtvovani pratioci bili su sahranjeni pored grobnice kralja kome su služili.

Istraživači su prvi put iskopavali kraljevsko groblje početkom 20. veka. Arheolog koji je predvodio iskopavanja, Flinders Pitri, tada je smatrao da su stotine drugih humki pronađenih u blizini kraljevskih grobnica pripadale ljudima koji nisu bili kraljevskog porekla, poput pratilaca i drugih osoba koje su služile kralju.

Takođe je izgledalo da su ti ljudi žrtvovani nakon smrti kralja kome su služili, u uverenju da će moći da mu služe i u zagrobnom životu.

Međutim, Pitri nije uspeo da pronađe dokaze o povredama skeleta koje bi ukazivale na smrt, pa se njegova pretpostavka da su ovi ljudi bili žrtvovani od tada dovodila u pitanje. Pitri je ponovo sahranio većinu ljudskih ostataka, ali je 46 lobanja sačuvano u Dakvortovoj zbirci na Univerzitetu u Kembridžu.

U novoj studiji, objavljenoj 5. oktobra u časopisu Frontiers in Environmental Archaeology, Kembel je ponovo analizirala ovih 46 lobanja koristeći savremene forenzičke tehnike i znanja o tragovima koje različite vrste povreda ostavljaju na ljudskim kostima.

Kembelova je utvrdila da 18 lobanja ima znake povreda koje su verovatno bile smrtonosne, što ukazuje na to da su te osobe najverovatnije bile žrtvovane.

Konkretno, mnoge lobanje imale linearne prelome, koje je Pitri pogrešno protumačio kao oštećenja nastala nakon sahranjivanja.

„Linearni prelomi nastaju kada lobanja udari u relativno veliki predmet ili kada je takav predmet udari, pri čemu je ukupna sila udara relativno mala. Zbog sferičnog oblika lobanje, sila udarca raspoređuje se preko svoda lobanje“, napisala je Kembelova u studiji.

„Iako linearni prelomi nisu uvek odmah smrtonosni, često izazivaju oštećenja unutar lobanje i/ili krvarenje, što može brzo dovesti do gubitka svesti i smrti ako se ne obavi hirurška intervencija radi smanjenja pritiska.“

Kembel je u imejlu za Lajv sajens Live Science navela da je teško utvrditi koje je oružje ili predmet korišćen.

„Na osnovu uporednih forenzičkih i arheoloških istraživanja, najverovatnije je korišćen ravan i relativno lagan predmet, verovatno napravljen od nečega poput drveta, a ne od kamena“, rekla je ona.

Nobelovu nagradu za hemiju dobili su Anri B. Kagan i Kenso Soai za otkriće homohiralnosti

Izgleda da je praksa ljudskog žrtvovanja okončana tokom Druge dinastije Egipta. Dokazi o ljudskim žrtvama su ograničeni i uglavnom su, čini se, vezani za Prvu dinastiju.

Pitri je zaključio da su žrtve bile pratioci kralja na osnovu činjenice da su neki od njih bili sahranjeni sa nadgrobnim pločama na kojima su se nalazile titule poput „nosioca pečata“, što je ukazivalo na to da su služili kralju.

„Koliko možemo da utvrdimo, ovaj specifičan oblik žrtvovanja kraljevih pratilaca izgleda da je okončan krajem Prve dinastije, što znači da je trajao oko dva veka ili možda kraće“, rekla je Kembelova.

Jakobus van Dajk, egiptolog sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji, koji nije učestvovao u istraživanju, pozdravio je novu studiju.

„Postojanje žrtvovanja kraljevih pratilaca u ranom Egiptu uvek je bilo predmet rasprave, a istraživanje dr Kembel dodaje važan argument u prilog naučnicima koji, poput mene, veruju da je ovaj običaj postojao u Egiptu tokom ranog dinastičkog perioda“, istakao je za Lajv sajens.

Kraj klime kakvu poznajemo: Kako bi nestanak "bele kape" sa Arktika promenio živote svih nas

"Ustala iz pepela": Neobična planeta kruži oko mrtve zvezde, a razlog zbunjuje naučnike