Ne vredi ulaganje: Ovo su polovni automobili koje mehaničari ne preporučuju da ih kupite

Saobraćajna nesreća može se dogoditi svakome, pa čak i najpažljivijim vozačima – jer nije nužno da su oni krivi za nesreću u kojoj učestvuju. A da ne spominjemo koliko vozača vozi krajnje nepažljivo, bilo da je reč o brzini ili gledanju u mobilni telefon tokom vožnje.

Dovoljna je samo sekunda nepažnje da, u najboljem slučaju, razbijete automobil. Oštećeni automobil gubi vrednost, ali mnogo je važnija činjenica da auto koji je prethodno učestvovao u saobraćajnoj nesreći može ugroziti bezbednost vozača i putnika, ako nije kvalitetno popravljen.

Iako ne možemo generalizovati i tvrditi da su svi automobili neke marke bili slomljeni, iz podataka koje je prikupio carVertical proizilazi da su neka vozila zaista sklonija saobraćajnim nesrećama od drugih. Godišnje istraživanje ove firme koja prikuplja podatke o automobilima otkrilo je koje marke najčešće učestvuju u saobraćajnim nesrećama u Hrvatskoj, prenosi Večernji list.

Male kazne ne plaše vozače: Žuta traka slaba tačka Beograda - kako sprečiti kršenje propisa?

Svake godine hrvatski vozači online proveravaju istoriju hiljada automobila, pružajući tako detaljan uvid u tržište polovnih automobila u zemlji. Među svim vozilima koja su proverena od oktobra 2023. do oktobra 2024. godine, najveći broj oštećenja zabeležen je na modelima BMW-a, 82,3% njih imalo je istoriju oštećenja. Iza BMW-a su Hyundai (74,9%), Volkswagen (60,3%), Audi (59,5%) i Honda (59%).

Vozači zainteresovani za ove marke treba da budu posebno oprezni i da se raspitaju kod prodavca o prethodnim oštećenjima i popravkama, kako ih novi polovni auto ne bi opteretio velikim troškovima. Istorijski podaci o oštećenjima mogu smanjiti vrednost automobila, otežavajući njegovu kasniju prodaju. Polovni ili neodgovarajući popravci s vremenom mogu dovesti do većih troškova održavanja.

Osim toga, ako je vozilo pretrpelo strukturalno oštećenje ili su se aktivirali vazdušni jastuci, njegova bezbednost može biti ugrožena. „Automobil se često ošteti i jeftino popravlja u jednoj zemlji, a zatim prodaje u drugoj. Mnoga vozila koja su učestvovala u velikim saobraćajnim nesrećama uvoze se u Evropu iz SAD-a. Čak i kada ostanu u jednoj zemlji, vozila obično učestvuju u saobraćajnim nesrećama svakih 5-10 godina. Uz prosečnu starost proverenih automobila u Hrvatskoj od 8,1 godina, vrlo je verovatno da su ta vozila barem jednom učestvovala u saobraćajnoj nesreći“, kaže Matas Buzelis, stručnjak za tržište automobila i menadžer komunikacija u firmi carVertical.

U EU registrovano 10,7 miliona novih putničkih vozila u 2023. godini: Raste uticaj električnih automobila

Mali gradski automobili najmanje učestvuju u saobraćajnim nesrećama u Hrvatskoj, a marke kao što su Peugeot (39,3%), Nissan (38,1%) i Alfa Romeo (41,6%) pokazuju najnižu stopu oštećenja. Cena popravke oštećenog vozila uveliko zavisi od marke. Automobili ekonomske klase jeftiniji su za popravak, pa su troškovi oštećenja prirodno niži. Međutim, čak i manja nesreća u kojoj je učestvovao luksuzni automobil može rezultirati troškovima popravke u hiljadama evra. Konkretno, u Hrvatskoj je prosečna šteta za Mercedes-Benz vozila iznosila 4065 evra, što je najviše od svih marki koje su proverene na carVerticalu.

Po iznosima šteta slede BMW (3959 evra) i Land Rover (3652 evra). Prema istraživanju, Mercedes-Benz modeli u proseku su imali 1,7 zapisa o oštećenjima, BMW 2,2, a Land Rover 1,8. Kia (2249 evra), Citroen (2278 evra) i Fiat (2411 evra) u ovom istraživanju imali su najniže prosečne troškove štete. Podaci iz Hrvatske poklapaju se s podacima iz drugih evropskih zemalja.

Kada se uzmu u obzir kombinovani podaci za sve zemlje koje su učestvovale u istraživanju, BMW je imao najviše zapisa o oštećenjima (66,7%), a slede ga Hyundai (62,1%) i Subaru (59,5%). BMW je takođe bio na vrhu liste najoštećenijih automobila u prošloj godini (67,4%), zajedno uz Dodge (67,2%) i Teslu (65,2%).

I u Hrvatskoj i u drugim zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje, automobili velike snage češće se oštećuju, što sugeriše da mnogi vozači precenjuju svoje veštine i skloni su prejako pritiskati papučicu gasa.

Izveštaji carVerticala o istoriji vozila koriste podatke iz 30 zemalja, iz više od 900 međunarodnih baza podataka, uključujući one koje pripadaju agencijama za sprovođenje zakona, finansijskim institucijama, državnim i nacionalnim registrima, osiguravajućim društvima i portalima za male oglase.