Analitičar Pribićević o političkim odnosima u 2025. godini: Kraj rata na Bliskom istoku, ali biće i novih žarišta?

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka i nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu Ognjen Pribićević izjavio je da će sledeća godina biti prilično neizvesna kada su u pitanju politički odnosi u svetu, kao i da je vrlo teško predvideti kako će se dalje razvijati konflikti između država.

Pribićević je rekao za Tanjug da, u slučaju da se predstavnici SAD i Rusije sastanu sa ciljem pregovaranja o smirivanju sukoba u svetu, vrlo je teško reći kakav bi mogao biti ishod, s obzirom na to da su u ovom trenutku strane veoma podeljene.

UNA analiza: Vodi li primirje Izraela i Hezbolaha samo prividno u smirivanje rata na Bliskom istoku

Berbok: Proširenje Evropske unije je geopolitička neophodnost, da bi bila veća i sigurnija

Kako je rekao, Pribićević ne očekuje uskoro kraj rata na Bliskom istoku i smatra da će narednu godinu obeležiti zategnuta i napeta situacija između SAD i Kine, kao i između Evrope i Amerike.

"Izlazimo iz jedne vrlo turbulentne godine, koju su obeležili pre svega nasilje između država i unutar država. Pre bih rekao da mi jedino možemo da se nadamo, da očekujemo i da želimo da se vodeće sile svetske nađu i počnu ozbiljne pregovore oko toga kako ove konflikte rešiti'', naveo je Pribićević.

Govoreći o krizi u Francuskoj i Nemačkoj, on je istakao da je ta kriza višeslojna i da ona polazi od očigledne dekadencije u kojoj se čitava Evropa nalazi.

"Pre svega kriza sistema vrednosti - nekih temeljnih vrednosti od porodice, obrazovanja i pitanja migracija. Suština krize jeste da su promene, koje su se desile u svetu, prebrze i naša svest nije u stanju da to prihvati, i odatle dolazi do ogromnih promena. Ljudi su nezadovoljni i zabrinuti, i naravno da u tim okolnostima jačaju ekstremne promene. Pre svega mislim na promene u tehnologijama - od telefona do kompjutera, a sve je drugačije u odnosu na period pre deset, dvadeset godina'', zaključio je Pribićević.

On je naveo da je kriza liderstva, koja se dogodila u Francuskoj i Nemačkoj, posledica krize ideja.

"Velika kriza liderstva u Francuskoj i Nemačkoj posledica je krize ideja. S jedne strane, u savremenim tehnologijama, svakog dana imamo novi kompjuter, novi automobil, a ideja nema. Ponašamo se u skladu sa modelom koji je prevaziđen još pre deset i dvadeset godina, pre svega Evropljani'', objasnio je Pribićević.

Prema njegovim rečima, sve manji broj mladih u Srbiji opredeljuje se za studiranje nauka, poput geografije, filozofije i političkih nauka.

"Pogledajte gde se nalazi geografija kod nas u Beogradu i Srbiji i koliko studenata ima tu. Na nama je da pokažemo da smo u problemu, a na mladima da, studirajući upravo te nauke, nama kažu šta nije dobro'', dodao je on.

Pribićević se osvrnuo i na pitanje migracija, istakavši da je trenutni broj migranata preveliki za Evropu, kao i da Evropa teško može da primi toliko broj ljudi, a da to ne ostavi posledice.

Vučić za "Handelsblat": Za okončanje krvoprolića u Ukrajini potreban racionalan pristup

Montgomeri: Dijalog Beograda i Prištine doživeo fijasko, Tramp jedini sposoban da to promeni