Kakva je korist, a kakva šteta nakon sastanka Vučića sa 'velikom petorkom'?

Nezvanični samit o Kosovu i Metohiji u petak nije otkrio detalje razgovora vođenih u Beogradu i Prištini. Više će se znati već u ponedeljak, nakon sednice Vlade na koju je pozvan i predsednik države, posle koje će se, kako je najavljeno, obratiti javnosti.

Jedan od najtežih dana za Srbiju - tako sastanak sa zapadnom "petorkom" opisuje predsednik države. Očekuje probleme, najavljuje konsultacije, nada se jedinstvu.

"Od onih od kojih sam to očekivao, zbog odgovornosti koju su morali da pokažu, to su naši politički predstavnici, to nismo dobili. Dobili smo njihovo ujedinjenje, bez obzira što su sve suprotno govorili samo nekoliko dana ranije, na temi na kojoj ne bi trebalo da ide bilo ko protiv nekoga. Nažalost, oni su i ovog puta izabrali da idu protiv Srbije. Njima i svim međunarodnim predstavnicima, a pre svega vama poštovani građani Srbije, govoriću o svemu, o svim temama, o svim problemima sa kojima se suočavamo i izborima koji su pred nama u ponedeljak u poslepodnevnim satima", poručio je Vučić dan nakon sastanka.

Reagovala opozicija

Prethodno je opozicija reagovala na najavu predsednika da je spreman da razmotri primenu francusko-nemačkog predloga za rešenje kosmetskog pitanja.

Srpski pokret Dveri traži hitnu sednicu Narodne skupštine zbog, kako kažu, novog zapadnog ultimatuma.

Koalicija NADA zahteva od predsednika da građane hitno obavesti o sadržini plana i kaže koje su posledice ukoliko plan odbijemo.

POKS očekuje javnu raspravu, LSV da se predlog hitno prihvati.

Nagoveštaji o predlogu 

Nakon sastanka sa "petorkom", Vučić je nagovestio zašto predlog nije u potpunosti prihvatljiv.

"S tim što sam napravio vrlo jasnim jednu stvar i pokazao svu brigu i rezervisanost po jednom važnom pitanju i po jednoj važnoj stvari. Naravno, ne mogu da govorim o tome jer predlog nije javan", izjavio je Vučić.

Ipak delovi sporazuma dospeli su u javnost. Jedna od tačaka podrazumeva da se Beograd ne protivi članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN.

"Ako se Srbija ne bi protivila članstvu u evroatlantskim institucijama, onda bi veoma lako SAD i Zapad mogle da slome otpor pet članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo i četiri članice NATO-a da one bar prihvate i omoguće tzv. Kosovu članstvo u tim organizacijama. Mislim da se u ovoj fazi radi o tome. Naravno, u izgled se stavljaju benefiti ako bi se tako nešto prihvatilo i šteta koja bi mogla da nastane ako se tako nešto ne prihvati", rekao je predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun.

Pravnik Milan Antonijević kaže da je očigledno da Prištini ne odgovara konstruktivan pristup.

"Ne znam zbog čega se na takav način zaista nipodaštava i želja Srbije da za pregovaračkim stolom ostane, da daje konstruktivne predloge, da se saglašava sa nečim što zaista vodi ka normalizaciji odnosa. Imali ste i prethodne sporazume, od energetike u junu pa sve do danas, gde smo nekako pregovarali i došli do tog jednog rešenja koje je zadovoljavajuće i za Beograd i Prištinu", rekao je Antonijević.

Računicu koristi i štete donekle pojašnjava američki izaslanik za region Gabrijel Eskobar nakon jučerašnjeg sastanka. U razgovoru za Glas Amerike kaže da formiranje ZSO i pregovori o francusko-nemačkom predlogu nisu u potpunosti povezani.

"Ne želim da govorim o diskusijama koje se vode u kontekstu dijaloga, ali mogu da kažem da smo detaljno razgovarali o tome koje su posledice za region ako ne napreduje. Da ima otvorenu ranu i zamrznuti konflikt koji zapravo i nije zamrznut, da zajednica na severu Kosova živi u tenzijama, sa barikadama i pod pritiskom, ljudima koji su zabrinuti... O tome smo razgovarali. I to želimo da rešimo u kontekstu dijaloga", rekao je Eskobar.

Najavljuje i skori nastavak dijaloga u Briselu. Iako nema datuma sledećeg susreta, kaže da se o tome razgovara.