Ministar Ružić u 'Reaktoru': Škola je druga kuća, ali se vaspitanje stiče u prvoj kući – porodici

Voditelj Slavko Beleslin u studiju UNA televizije u Beogradu ugostio je ministra prosvete Branka Ružića. Osim prosvetnih tema, neizbežna tema sa ministrom Ružićem bila je i politička tema o koalicionim partnerstvima. 

Pre nedelju dana došlo je do političke krize na relaciji Srpska napredna stranka-Socijalistička partija Srbije. Koliko smo bili daleko od izbora u Srbiji?

„SPS je potpuno državotvorno orjentisana, postojimo 33 godine i smatram da naša koaliciona saradnja sa Srpskom naprednom strankom, pre svega saradnja predsednika Dačića i predsednika Vučića, daje rezultate i da je bazirana na strateškim pravcima delovanja. I tada sam rekao da je neophodno da njih dvojica razgovaraju o toj temi, kao pravi lideri su konstatovali da saradnja nije ugrožena. Na identičnoj smo platformi realizacije državnih ciljeva, ne smatram da smo mogli biti blizu izbornoj utakmici“, rekao je Ružić i dodao:

„Izbori su jedan od načina da se utvrdi legitimitet, održivost neke državne politike koju sprovodite i što se tiče socijalista to nikada nije bilo sporno. Dobro je da je ta tema skrajnuta, da nije egzistirala u nekom velikom kapacitetu, važno je što su dva predsednika stranaka dogovorili dalje korake. Drago mi je da su nedoumice razjašnjene i da se sve nastavlja u skladu sa onim što smo se ranije dogovarali, nije ni bilo problema, niti smo inicirali problem“.

Kakva je uloga roditelja u prosvetnom sistemu?

Javnost svakodnevno obasipaju informacije o neskladu generacijskom koji se događa u prosvetnom sistemu, gde su roditelji, a gde nastavnici, ko sada u ovo vreme ima veći autoritet, pitanje je koje se ponavlja.

„Ranije se želelo da profesori imaju autoritet, pravedan da bude i da nauči decu. U ranijim vremenima, nastavnici su vukli đake za zuluf ako napravi problem, to je bila pedagoška mera, a za nju bi danas išli u Hag. Vreme se menja, dolaze nam i nametnuta pedagoška rešenja, nekada inkorporiramo i kriterijume koji ne daju pozitivne rezultate, devalviramo autoritet nastavnika. Imamo na sreću armiju predanih i entuzijastičnih nastavnika, koji se suočavaju sa svim krizama društva i nije korektno bacati senku na naš obrazovni sistem. U svakom sistemu ima i kukolja, tu će postupati inspekcije“, poručio je ministar prosvete i dodao:

„Zahvalan sam medijima što su podigli na pijedestal važnu društvenu temu poput nasilja u školama, ali je pravni okvir veoma važan i treba ga koristiti kako treba. Poenta je da se svako nasilje prijavi i preventivno deluje, čak i sankcija može biti preventivna. Preventiva i edukacija su najbitnije, moramo da predupredimo sve ono što može da se dogodi“.

Postavlja se i pitanje, šta je sa đacima, imaju li oni neki glas tokom svog obrazovanja. Vrednosni okviri se menjaju iz dana u dan, novih mera će biti, a neke od njih već se sprovode u pojedinim obrazovnim ustanovama.  

„Pozitivan primer mere, koja je već stajala u Zakonu i ranije, jeste to da direktori mogu da odluče da li će mobilni telefoni moći da se unose na časove. Roditelji neki su za to da se to ukine, neki su za to, đaci se dovijaju, jedan telefon odlože, stari zadrže. U jednoj od škola je primetan porast socijalizacije među decom od kada odlažu svoje mobilne telefone. Mobilne telefone na časovima treba koristiti za unapređenje znanja, a ne za degradaciju obrazovnog procesa“, rekao je Ružić. 

Uskoro izveštaj o slučaju u Trsteniku

Ministar prosvete Branko Ružić navodi da se u prethodnom periodu zabeležilo da je bilo oko 500 slučajeva nasilja u Srbiji, ne samo u školama, nego i van škole.

„Škole se uključuju i u slučajeve nasilja koji se dogode van tih ustanova, a odnose se na đake. Nikada ne treba udarati na decu, ona su budućnost. Ukoliko neko od učenika ima dozu ponašanja koja nije u skladu sa normativima, važno je sa tim detetom raditi, integrisati ga, a ne treba ga otuđiti. Intencija je prevenirati nasilje, povećaće se broj pedagoga i psihologa, ali i novčane kazne za roditelje. Usled mentaliteta, nekada se nasilje ne prijavi, jer su male sredine i ljudi se znaju, zato apelujemo da i anonimno prijave Ministarstvu. Nije poenta prijaviti medijima, nego pre svega direktoru, ministarstvu, ovako se stiče dojam da imamo svakog dana neki slučaj nasilja, a nije ništa dramatično nego ranije. Alarm je da radimo zajedno na tome, nije ništa dramatičnije. Treba medijski podržati pozitivne primere, ne samo loše primere. Škola je druga kuća, ali se kućno vaspitanje stiče u prvoj kući – porodici“, poručuje Ružić i dodaje:

„Slučaj iz Trstenika jeste primer toga da je sistem zakazao u više aspekata. Na novom snimku se vidi i narativ nastavnice koji nije takođe primeren, ali to ne može da elabolira prekršaj đaka i izmaknute stolice. Urađeni su nadzori, naložene su mere, pritisak javnosti je veliki, čitava procedura nije urađena sa Pravilnikom, što je dovelo do toga da se đaci vrate u školu. Nisu bile sprovedene procedure u skladu sa Zakonom, đaci su morali biti vraćeni u školu, uskoro ćemo objaviti izveštaj o ovom slučaju. Razgovarao sam sa nastavnicom, pre neka tri-četiri dana tražila je premeštaj u drugu školu, o čemu će se tek odlučivati. Jedan od učenika je usled pravnog vakuuma uspeo da se ispiše i upiše u drugu školu, to više neće biti moguće dok se ne završi vaspitno-disciplinski postupak“, ističe resorni ministar. 

Ugled prosvetnih radnika u Republici Srbiji je poljuljan, u svojim protestima oni traže povećanje plate, ali i zaštite njihovog autoriteta i ugleda.

„Plate su ove godine povećane 12 odsto, sindikati traže i do 25 odsto i smatraju da je opravdano. Ali opravdano je samo ono povećanje koje ne ugrožava državnu konsolidaciju, u ovom trenutku realno utemeljeno je ovo povećanje koje je odobreno, voleo bih i ja da im možemo dati 25 odsto. Plate nisu dramatično niže od republičkog proseka, a ne treba ni zaboraviti činjenicu da je u prosveti zaposleno više od 140.000 ljudi. Status službenog lica, tu nema jedinstvenog stava, to pitanje je prisutno još od 2017. godine. Nije se tada došlo do rešenja, činjenica je da bi takav status na neki način olakšao poziciju nastavnika, ali bi njihovu krivično-pravnu odgovornost učinio većom. Mislim da je poenta da uvedemo veći red u škole, da se pooštre sankcije za đake i za škole, tako ćemo zaštiti nastavnike“, poručuje ministar i dodaje: 

„Svaki nastavnik gradi sam autoritet. Ako neko očekuje da će država nekome izgraditi autoritet, neće, država gradi status nastavnika. Problem je što uskoro nećemo imati uskoro ko da predaje matematiku, fiziku, to je veći problem. Bitno je da se time pozabavimo, takvih situacija ima i u razvijenijim zemljama od naše“.

„Reaktor” je emisija koja se bavi aktuelnim društveno političkim temama i iznosi ih pred oči javnosti. Etablirani novinari i urednici UNA televizije razgovaraju sa svojim relevantnim sagovornicima, razbijaju teme na detalje, do atoma, racionalizuju, debatuju, razlažu i ponovo sastavljaju nove zaključke i saznanja. Ukoliko ste propustili emisiju "Reaktor" možete je pogledati na ovom linku.   

Gledaoci u Srbiji UNA TV mogu gledati putem MTS-a (na poziciji 125), Orion Telekoma (na poziciji 11),  BeotelNet-a (na poziciji 11), Supernove (na poziciji 25), Yettel Hipernet TV platforme (na poziciji 14), Sat Cable – Sat Traka (na poziciji 47), KBC NET-a (na poziciji 11) i NEXT-a (na poziciji 24).

Gledaocima u Bosni i Hercegovini UNA TV je dostupna putem MTEL-a (na poziciji 22), Supernove (na poziciji 19), Logosoft-a (na poziciji 630), HomeTV – Eroneta (na poziciji 30), MAX TV-a (na poziciji 20), WIRAC-a (na poziciji 22), MUX D digitalnog emitovanja (na poziciji 2), TERC KTV-a (na poziciji 130), MEDIASKY-a (na poziciji 25), AMBNET-a (pozicija 12), Stokic KDS-a (na poziciji 24), Miss KDS-a (na poziciji 202), TXTV-a (na poziciji 168), KDS Ortak-a (na poziciji 35), DINNET-a (na poziciji 30) i KTV E-G-E-a (na poziciji 12), dok je gledaocima u Crnoj Gori dostupna putem MTEL ME (na poziciji 112).

Takođe, gledaoci Srbiji i Bosni i Hercegovani mogu gledati program UNA TV putem UNA - SMART TV APP (na poziciji 1).