U razornom zemljotresu iz 1979. godine poginula 101 osoba, više od 100.000 ostalo bez domova
Na današnji dan pre 45 godina Crnu Goru je pogodio snažan zemljotres jačine sedam stepeni Rihtera, 101 osoba je poginula u Crnoj Gori, a preko 100.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom. Od istog potresa u Albaniji je poginulo 35 osoba.
Zemljotres se dogodio u 7:19 sati, epicentar je bio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 kilometara od obale. Potres je trajao desetak sekundi i uglavnom se osetio duž crnogorske i albanske obale i izazvao je katastrofalna razaranja sa intenzitetom od IX stepeni Merkalijeve skale na celom Crnogorskom primorju, na dužini od preko 100 km.
Budvanski Stari grad je u deset sekundi potresa teško oštećen. Od 400 građevina u Starom gradu samo osam je ostalo nedirnuto. Zidine i zaštitni bedemi iz 15. veka su teško oštećeni. Manastir Praskvica, koji se nalazi između Miločera i Svetog Stefana, pretrpio je velika oštećenja. Crkva unutar manastira je potpuno srušena, a i freske su takođe bile oštećene.
Herceg Novi je takođe bio teško oštećen. Delovi zidina Starog grada su pali u Jadran. Ulcinjski Stari grad, još jedan crnogorski centar kulturne baštine, skoro je potpuno uništen. Vekovna Balšića kula u Ulcinju je srušena. Zemljotres nije poštedio ni Petrovac, Tivat, Kotor, Risan. Preko 450 sela je sravnjeno sa zemljom. Mnoga sela u regijama Crmnica, Grbalj, Krajina, Paštrovići bila su u opasnosti da se potpuno uruše. U unutrašnjosti, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić i Titograd su oštećeni, ali ne teško.
Prema izveštaju Uneska iz 1984, ukupno 1.487 objekata je oštećeno, od kojih su skoro polovina domaćinstva, a 42 odsto crkve i svetovni objekti.
Trideset odsto od ukupno oštećenih objekata je u potpunosti srušeno. Preko 1.000 spomenika kulture je bilo oštećeno, kao i hiljade umetničkih ela i vredne kolekcije.
Uništen je ogroman deo modernih hotelskih kapaciteta u regionu, oštećena su 53 zdravstvena objekta, 570 objekata socijalne i dečije zaštite, 240 školskih objekata. Posebno su stradali kulturno-istorijski spomenici (manastiri, crkve, muzeji, arhivi), koji su koncentrisani uglavnom u najugroženijem primorskom pojasu.
Velike štete su bile na putnoj mreži – oštećeno je oko 350 kilometara magistralnih i 200 km regionalnih puteva. Jedna od specifičnih manifestacija oštećenja tla izazvana zemljotresom bile su pojave likvifakcije (tečenja tla), klizišta i odroni.
Do kraja 1979. godine registrovano je 90 jakih naknadnih zemljotresa, sa magnitudom većom ili jednakom 4,0, preko 100 zemljotresa sa magnitudom 3,5–4,0, kao i skoro 10.000 slabijih potresa, podseća podgorički Dan.
Obnova zemlje trajala je deset godina. Sve republike tadašnje Jugoslavije su solidarno učestvovale u obnovi, a donet je i Zakon o obnovi Crnogorskog primorja u tadašnjoj Saveznoj skupštini.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.