Irak 20 godina kasnije: Režim Sadama Husenija slomljen ali i država

Irak se suočava sa brojnim izazovima, od uništene infrastrukture i svakodnevnih nestanaka struje do nestašice vode. Kontroverzna američka vojna operacija, pokrenuta 20. marta 2003. godine, bez saglasnosti Saveta bezbednosti, brzo je uspela da sruši režim Sadama Huseina.

Posle toga usledila je duga borba protiv pobunjenika i politička polarizacija koja se zadržala do danas. Zemlja bogata naftom još uvek je daleko od liberalne demokratije koju je Vašington zamišljao, prenosi RTS.

Rat predsednika Džordza Buša, pokrenut je posle napada 11. septembra. Umesto pronalaženja nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, napad međunarodne koalicije predvođene SAD otvorio je Pandorinu kutiju. Amerikanci su uhvatili Sadama 13. decembra 2003 a pogubili ga 2006. godine. Američki predsednik Barak Obama povukao je Amerikance iz Iraka 2011. godine.

Više od 100.000 iračkih civila je ubijeno. Sjedinjene Države su tvrdile da je na njihovoj strani ubijeno oko 4.500 ljudi. Danas je u Iraku oko 2.500 američkih snaga.

Oni su tu u savetodavnoj i neborbenoj ulozi u međunarodnoj koaliciji protiv Islamske države, čije preostale ćelije povremeno bombarduju i napadaju. Godine nasilja duboko su promenile Irak, koji je dugo bio dom raznolike mešavine etničkih i verskih grupa. Manjinski Jazidi su bili meta u, kako su UN nazvali, genocidne kampanje a veliki deo hrišćanske zajednice je proteran.

Napetosti tinjaju između vlade u Bagdadu i autonomnih kurdskih vlasti u severnom Iraku, posebno oko izvoza nafte.

U oktobru 2019. mladi Iračani predvodili su protestni pokret širom zemlje, frustrirani lošim upravljanjem, korupcijom i iranskim mešanjem. 35 odsto mladih je nezaposleno. Uprkos ogromnim rezervama nafte i gasa u Iraku, oko trećine od 42 miliona ljudi Iraka živi u siromaštvu.