Sporazum Italije i Albanije uzdrmao Brisel: Kako Đorđa Meloni menja migrantsku politiku EU

Prošle nedelje, italijanska premijerka Đorđa Meloni svojim potezom iznenadila je ceo Brisel najavivši novi protokol sa svojim albanskim kolegom Edijem Ramom, na osnovu kog će se oko 36.000 zahteva za azil godišnje preusmeriti ka balkanskoj zemlji, i na taj način uspostaviti migrantske centre u Albaniji kojima bi rukovodila Italija.

Procedura će se odnositi na migrante koje italijanske vlasti budu uočile da dolaze na obale te zemlje, a koji će zatim biti preusmereni u primorski grad Šenđin u Albaniji, gde će o trošku Rima biti izgrađena dva centra kojima će upravljati isključivo italijanski državni službenici.

Migrantima koji su smešteni u italijanskim centrima neće biti dozvoljeno da napuste prostorije dok čekaju da se njihovi zahtevi ispitaju, što prema rečima Meloni, ne bi trebalo da traje duže od 28 dana. Italijanska premijerka navodi da će iz ove procedure biti izuzete trudnice, deca i ugrožena lica.

Albanija će primiti migrante sa italijanske obale: Rama i Meloni postigli sporazum

Početak sprovođenja plana najavljen je za proleće 2024. godine, iako protokol tek treba da se pretoči u odgovarajuće pravne akte i da ga ratifikuje albanski parlament.

"Smatram da je ovo sporazum evropskog obima“, rekla je Meloni, ne krijući osmeh tokom rukovanja sa albanskim kolegom. Međutim, entuzijazam Meloni nije oberučke prihvaćen u Briselu.

Nedelju dana nakon dogovora Italije i Albanije, Evropska komisija čija je nadležnost da nadgleda sprovođenje zakonodavstva EU, još nije dala procenu ili mišljenje. Umesto toga, Komisija je izrazila generički sročena upozorenja o potrebi poštovanja evropskog i međunarodnog prava.

Spoljašnja dimenzija

Sporazum između Italije i Albanije je revolucionaran, pošto nijedna država članica nikada nije uspostavila aranžman sa nekom zemljom koja nije članica EU o angažovanju delova svojih obaveza u vezi sa azilom.

Iako po prirodi hrabra, inicijativa Meloni povezana je sa najnovijim pristupom koji je usvojila EU za jačanje svoje zajedničke migracione politike, koju je nazvala "spoljašnja dimenzija".

Ovaj termin se odnosi na partnerstva sa drugim zemljama koja su osmišljena da spreče neregularni dolazak tražilaca azila, suzbijajući krijumčarenje ljudi i ubrzavajući deportaciju odbijenih podnosilaca zahteva. Jačanje "spoljašnje dimenzije", smatra se da će olakšati upravljanje "unutrašnjom dimenzijom" migracije, odnosno prijemom, smeštajem i preseljenjem onih koji imaju pravo na međunarodnu zaštitu.

Pristup je gurnut na vrh političke agende zbog porasta zahteva za azil nakon pandemije u celoj Evropi, koji je dostigao 519 hiljada u prvoj polovini ove godine i mogao bi da premaši milion do decembra.

"Spoljni aspekti migracije su od suštinskog značaja za uspešnu primenu naše politike", rekla je prošlog meseca Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije u pismu upućenom liderima EU.

U pismu Fon der Lajen nalazi se detaljna lista od 15 tačaka za jačanje sprovođenja dogovorenog sporazuma, kao što je pojačana saradnja u potrazi i spasavanju sa zemljama Magreba, pilot šema za ubrzanje registracije podnosilaca zahteva, i međusobnog priznavanja odluka o deportaciji.

Do sada, najopipljiviji rezultat strategije bio je memorandum o razumevanju sa Tunisom, zemljom koja je poslednjih nekoliko godina bila glavna polazna tačka za migrante koji stižu na italijanske obale. Ali taj memorandum nije u potpunosti zaživeo zbog raznih neuspeha i kontroverzi koje su se dešavale u praksi.

Govori se i o Egiptu kao sledećem kandidatu za ovakvu vrstu sporazuma, uprkos tome što je ta zemlja često kritikovana zbog kršenja ljudskih prava počinjenih pod vladom predsednika Abdela Fataha el Sisija.

Ruanda scenario

Turska, Jordan, Liban, Senegal i Mauritanija se takođe pominju u pismima Fon der Lajen kao nacije sa kojima bi EU trebalo da "bliže sarađuje". Ali nijedna od njih nije zamišljena kao ispostava proširenog suvereniteta za obradu zahteva za azil, ideja koja je i dalje duboko kontroverzna u Evropi, što se ogleda u negativnoj reakciji na plan Ujedinjenog Kraljevstva i Ruande.

Prema britanskom planu, migranti koji ilegalno uđu u tu zemlju biće prebačeni u Ruandu i tamo će ostati dok se njihovi zahtevi obrađuju. Ukoliko zahtev bude prihvaćeh, kandidatima će biti omogućen stalni boravak u Ruandi, i zabranjen povratak u Britaniju.

Inicijativa se od samog početka izazivala podele u Briselu, zaglavivši se u pravnoj borbi od juna 2022. godine, kada je Evropski sud za ljudska prava intervenisao u poslednjem trenutku da spreči poletanje prvog leta za Ruandu.

Srušila se zgrada u Italiji posle eksplozije: 30 povređenih, objekat u kom su bili migranti uništen

Danska, zemlja EU koju predvode socijalisti i koja ima strategiju "bez izbeglica u toj zemlji", preduzela je korake da ponovi sporazum sa tom afričkom zemljom, ali je ranije ove godine  plan stavila na čekanje. Nedavno je Austrija, još jedna tvrdolinijaška struja koja je protiv izbeglica, izrazila spremnost da uspostavi sistem u "ruandskom stilu". A nemačka vladajuća koalicija je, nakon što je usvojila set strožih mera za migracije, rekla da će barem ispitati mogućnost angažovanja spoljnih saradnika.

Prerano je reći da li će ovi nacrti ideja biti slični sporazumu između Italije i Albanije. Ipak, odlučnost Meloni da dokaže da se teorija može stvarno pretvoriti u praksu očekuje se da će napraviti bum u celom evropskom bloku.

"Verujem da bi dogovor mogao da postane model saradnje između zemalja EU i zemalja koje nisu članice u upravljanju migracionim tokovima", izjavila je premijerka Meloni u jednom intervjuu.

Sporazum na testu

Ipak, projekat koji je pokrenula Meloni muče pitanja o legalnosti i praktičnosti.

Glavni među njima je očigledna eksteritorijalna primena prava EU koju Rim namerava da sprovodi u centrima koji će biti izgrađeni na albanskom tlu. Kao deo sporazuma, Tirana efektivno ustupa suverenitet i pristaje da dozvoli da ova dva čvorišta budu upravljana "prema relevantnim italijanskim i evropskim propisima", a ne domaćim zakonima.

"Sporovi koji mogu nastati između pomenutih vlasti i migranata koji su dočekani na pomenutoj teritorij podležu isključivo italijanskoj jurisdikciji", navodi se u tekstu koji je procureo u italijanskim medijima.

Opsada Lampeduze: Na italijansko ostrvo samo pristižu čamci sa novim migrantima, već ih je 800

Albanija će pružati usluge obezbeđenja i nadzora oko migrantskih centara, ali joj neće biti dozvoljen ulazak. Samo u hitnim slučajevima, poput požara, ili kada tražilac azila pobegne, albanska policija imaće dozvolu da interveniše u prostorijama.

Čini se da je ova konkretna podela odgovornosti u suprotnosti sa Direktivom o procedurama azila u evropskom bloku, koja se primenjuje na "sve zahteve za međunarodnu zaštitu podnete na teritoriji, uključujući i granice, na teritorijalnim vodama ili u tranzitnim zonama" država članica što naizgled isključuje zahteve podnete u susednim zemljama.

Upitna legalnost sporazuma

Evropska komisija tek treba da razjasni kako će sporazum Italije i Albanije funkcionisati u sadašnjem ili budućem pravnom okviru.  Iako kancelarija premijerke Meloni nije dala odgovor za Euronews, nevladine organizacije se jasno protive ovoj odluci, nazivajući protokol "nezakonitim i neizvodljivim".

Amnesti internešenel je rekao da bi sporazum imao "razorne posledice po ljude koji traže azil, koji bi mogli biti podvrgnuti dugotrajnom pritvoru i drugim kršenjima ljudskih prava, van nadzora italijanskih pravosudnih organa".

U preliminarnoj proceni, iz Evropskog saveta za izbeglice i prognanike saopštili su da se čini da sporazum predviđa "automatsko korišćenje pritvora", pošto tražiocima azila neće biti dozvoljeno da napuste centre dok se njihovi zahtevi razmatraju, i upozorili su da prekid jurisdikcije "nije dovoljan" da omogući primenu prava EU van teritorije države članice.

"Postoji više načina na koje bi protokol verovatno prekršio zakon EU, ali nije tako odmah i očigledno nezakonit kao predlog koji je iznela Austrija", saopštila je organizacija.

Alberto Horst Nidhart, viši politički analitičar u Centru za evropsku politiku koji istražuje migracionu politiku, izjavio je da eksteritorijalna obrada zahteva za azil "definitivno nije nova ideja", ali da je u prošlosti bila sputana "pravnim pitanjima i politikom moralne i praktične brige".

Po njegovom mišljenju, suštinska svrha sporazuma sa Albanijom, jeste da će Rim morati da preuzme odgovornost za podnosioce zahteva bez obzira da li su uspešni, putem preseljenja  ili neuspešni - kroz deportaciju.

"Za mene je ovo u velikoj meri politički trik. To je sporazum koji sledi vlada koja je izabrana pod pretpostavkom da će ograničiti neregularne dolaske, a umesto toga, broj ljudi koji neregularno dolaze se udvostručio otkako je Meloni preuzela vlast. kancelarija“, rekao je Nidhart u intervjuu za Euronews.