Brankica Raković za UNU: Ne nosim ožiljke kao ordenje, već kao podsetnik

Brankica Raković, influenserka, Lolina mama, žena koja je nažalost imala rak, ali na sreću ga je pobedila. Bila je uporna, hrabra, nije odustajala od sebe, od života.

Svoju priču je već nekoliko puta podelila u medijima, kako je i sama rekla, da drugi u njoj pronađu utehu koja im je potrebna.

Inspiracija je mnogim ženama, a za portal UNA kaže da je njena najveća pobeda što je živa.

"Moja najveća životna pobeda je to što sam živa. Prosto i jednostavno. Nije baš ništa bilo na mojoj strani (smeh). Sem mene i onih koji me vole. A malo li je?", kaže Brankica za UNU.

Na pitanje smatra li sebe hrabrom ženom, nakon svega što je prošla, odgovara - kako koji dan.

"Nekad me tuđe sudbine podsete na sve što sam ja prošla, ali nekako znam da mi je to sve dato kako bih i ja pomogla drugima i to svakodnevno radim. Taj epitet hrabre žene još uvek nisam prigrlila, bez obzira koliko ga puta čula. Nisam birala nijednu od bitki kroz koje sam prošla i prolazim. Nisam imala izbora. Hrabri su ljudi koji svesno odluče da ulaze u bitke. Meni je bitka zadata. Srećom, pobedila sam. Dva puta", priča Brankica.

Čovek bez ožiljaka, kažu, kao da nije ni živeo, koliko su tebe tvoji ožiljci i na telu i na duši učinili drugačijom? Šta sve žena može da izdrži?

"Nisam odavno bolje pitanje pročitala. Posebno ovaj poslednji deo. Volela bih da o ovoj temi pričamo češće, a ne samo za 8. mart, jer je izražavanje nekako baš postalo isključivo ženskog roda. Prolazak kroz različite izazove ostavio je mnogo tragova i svi ti ožiljci na promenu vremena, kako stvarnu, tako i emocionalnu, stalno pulsiraju. Ne nosim ih kao ordenje, kako ljudi znaju da kažu, nosim ih kao podsetnik na to koliko sam smrtna, koliko sam malena, koliko sam zamjenjiva, koliko već sutra mogu da ne postojim i da za 15 minuta ljudi više ni ne znaju da sam hodala zemljom. Sad radim na tome da iz života izvučem maksimum. Da se posvetim svojoj ćerci i kreiranju njene samostalnosti i samopouzdanja i da naučim sebe da se ne bojim onog što će doći, već da nekako probam da iskoristim ono što se dešava baš sad", navodi naša sagovornica.

Mnogo je žena koje se svakodnevno suočavaju sa raznim unutrašnjim borbama, od anksioznosti, raznih vrsta kancera, do verbalnog i fizičkog nasilja. Nažalost još su daleko od ravnopravnosti.

Susreću se sa brojnim strahovima i izazovima, dok vode borbu kako da budu najbolja verzija sebe. Brankica im poručuje da slobodno puste sebe da budu ranjive i da priznaju da nisu svaki dan jake.

"Ja nisam za to da mi budemo stalno najbolja verzija sebe, jer to nekako implicira da ova trenutna verzija nije dovoljno dobra. Kome? Ja sam sebi super uglavnom. A i Loli sam. Suprotno očekivanom, ja bih ženama koje će ovo pročitati poručila da puste sebe da budu ranjive, da nađu neko rame da se malo naslone, da priznaju da nisu svaki dan jake, jer u tome je sva snaga", kaže Brankica i dodaje:

"Zamolila bih svaku od njih da smanje trpljenje na maksimum. Znam da dijamanti nastaju pod pritiskom, ali žene vole mnogo više od dijamanata, zar ne? Ostavite malo sebe na miru i plešite na ritam koji zadajete vi. Može?".