Možete li se razboleti od stresa i nervoze?

Sigurno ste barem jednom u životu čuli kada kažu „sve je to posledica stresa“. U ovome postoji istina, stres, nervoza, bes i ljutnja, mogu se nepovoljno odraziti i na celokupno zdravlje i pojačati rizik od psihosomatskih bolesti. 

Ipak, to ne znači da treba da ignorišemo simptome i signale, kako uma, tako i tela.

Kako prenosi Sensa, ruski psihoteraput Eva Andrejeva ističe da je psihičko stanje važan faktor koji utiče kako na objektivne pokazatelje fizičkog stanja tela, tako i na subjektivnu procenu, odnosno naše blagostanje. 

Ukoliko dugo doživljavamo neku negativnu emociju, bilo da je to strah, anksioznost ili uzbuđenje, u telu počinju da se oslobađaju određeni hormoni, menja se hormonski status. 

Negativne emocije aktiviraju simpatički nervni sistem, a to može dovesti do ovećanja otkucaja srca, suženja krvnih sudova i povećanja krvnog pritiska.

Na primer, osobe koje se suočavaju sa anksioznošću često se žale na tahikardiju. Osećaj ubrzanog rada srca se obično javlja kada je osoba u opasnosti, ima osećaj kao da mora da pobegne. 

Da biste to učinili, mišićima je potrebno više krvi, što znači da srce treba da poveća učestalost kontrakcija. Kada opasnost prođe, puls se vraća u normalu. 

Ovo fizičko stanje postoji još od praistorije kada su ljudi bežali od opasnosti, divljih životinja kako ne bi postali plen. Zbog napetosti dolazi do vazospazma, pritisak raste, puls se ubrzava.

 Anksioznost ovde nije uzrok bolesti, već samo pokazatelj kako se mentalno stanje može manifestovati na fizičko kroz razne senzacije.

Najčešće psihosmatske bolesti koje nastaju kao uticaj neprijatnih emocija na fizičko zdravlje su kožna oboljenja, bolesti gastrointestinalnog trakta (najčešće čir na želucu), bolesti disajnih organa (astma), visok krvni pritisak, poišen rizik od bolesti srca, šećerna bolest, reumatske bolesti, alergijske reakcije, ginekološke bolesti (bolne menstruacije, spontani pobačaji) itd.

Najčešći okidači za psihosomatske bolesti su pojačan i konstantan stres, nezadovoljene potrebe, negativne misli, stalan osećaj krivice, ljutnja, bes, impulsivnost, traume, osećaj bespomoćnosti itd.

Um i telo podjednako utiču jedni na druge. Dakle, svaka fizička bolest ima emocionalni pandan, negativnu emociju. Ako dugo „živi“ u čoveku, negativna emocija se razvija i raste, pa deluje destruktivno na fizičkom i mentalnom nivou.