Treba li nam svima nevidljivi plašt?

Sistem nadzornih kamera je ugrožen. Kina ima najsavremeniju tehnologiju nadzora i poznato narušava privatnost građana, te su studenti iz te zemlje odlučili da uzvrate udarac, i to filmski.

Dizajnirali su nevidljivi plašt!

Kineske kamere su na dnevnom redu i u Srbiji. Da li to znači da će i naši građani uskoro "nestajati“?

Pristupnost kamerama, dovelo je do toga da se snimaju brojne životne situacije. Svedočimo i nasilju i proslavama, kao puki posmatrači ili snimatelji.

Da li taj osećaj da nas neko stalno posmatra dovodi do toga da poželimo da budemo nevidljivi? 

Građani se po tom pitanju više vode emocijama, nego logikom. Pa bi tako želeli da budu nevidljivi kada plaču, urade nešto glupo, kad se rade kućni poslovi, a ima i onih koji bi da budu nevidljivi kad se menjaju pelene.

Ali u budućnosti izbor situacija bi mogao da se promeni. Kada se jednom odreknete privatnosti, teško da ćete uspeti da je povratite.

Naime, u javnom prostoru okruženi smo kamerama koje bi trebalo da čine grad bezbednijim, ali sada se razmatra da se ode korak dalje.

Novi sistem video nadzora koji je trenutno na javnoj raspravi uključuje i raspoznavanje građana prema biometrijskim karakteristikama lica. Ako se taj nacrt zakona usvoji možda će se i u Srbiji prodavati nevidljivi plašt.

Kamere kompanije Huaveji kupljene su 2019. godine. Narednih je trebalo da budu instalirane i da počnu sa radom, međutim 2021. je ta opcija povučena zbog oštrih kritika nevladinih organizacija o ugrožavanju privatnosti.

„Prošli put je bilo brutalno, sada je to upakovano, jesu uvedene neke mere, ali su i dalje nedovoljne, jer i dalje govorimo o masovnom biometrijskom nadzoru“, kaže za UNU Andrej Petrovski iz SHARE fondacije.

Beograd, i čitava Srbija, su bezbedni. MUP se time diči, te smo ih pitali da nam "opravdaju" instaliranje novih kamera, ali nisu se oglašavali. Zloupotreba ovog neselktivnog nadzora predstavlja najveći rizik. 

„Svako uvođenje, naročito intruzivnih tehnologija, ovih naprednih koje obrađuju velike količine podataka mora da bude obazrivo. U ovom momentu izrađuju se smernice za etičku upotrebu veštačke inteligencije. Mi moramo prvo da vidimo koje etičke principe poštujemo, pa onda da uvodimo, osećaj je da se žuri sa tim pompeznim projektima“, smatra Petrovski.

Javna rasprava tokom koje organizacije i pojedinci mogu da daju svoja mišljenja o Nacrtu zakona počinje 21. i trajaće do 27. decembra.

Do tada možete da se izjasnite da li vaša šetnja gradom treba da bude zavedena u MUP-u.