Iz riznice Narodnog muzeja BiH u Sarajevu - Hagada knjiga koja priča

Ako bismo iz odškrinute riznice materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa koje se čuva u Narodnom muzeju BiH pokušali izdvojiti njene najsjajnije bisere, svakako ne bismo mogli izostaviti primerak pashalne Hagade, jevrejskog iluminiranog kodeksa, širom sveta poznatog kao Sarajevska Hagada.

Sama Hagada (hebrejski - priča,kazivanje) predstavlja jednu vrstu zbirke verskih propisa i predanja unesenih u molitveni red obeležavanja Pesaha, praznika kojim se slavi oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva.

Posebnu su važnost ove knjige imale za vreme održavanja obredne porodične večere – Sedera, kada su svi ukućani i gosti s knjigom u ruci iz njih čitali, ili pratili, kazivanja o putu izlaska na slobodu kao i sve što je u obrednom smislu u vezi sa tom poznatom starozavetnom pričom.

Predanje čitanja tekstova iz Hagade u krugu porodice doprinelo je nastanku relativno velikog broja takvih knjiga, među kojima Sarajevska Hagada po svojim umetničkim vrednostima i istorijskom značaju zauzima vodeće mesto.

Sarajevska Hagada, knjiga stara više od 600 godina u Sarajevo je došla zajedno sa Sefardima, i  već vekovima izaziva pažnju i budi znatiželju.

Tako je bilo i ovog četvrtka kada je soba u kojoj se nalazi  Hagada otvorena za javnost. Najviše je tu stranaca, oni dolaze, pitaju, uzimaju kopiju Hagade, posebno muzejsko izdanje koje je prevedeno na engleski i francuski jezik, gledaju, čitaju.

I mi smo listali kopiju, jer original  posetioci mogu videti samo  kroz specijalno staklo.

Ono što je posebno zanimljivo su prve stranice knjige, na kojima je ilustrovan početak stvaranja sveta, a svet je prikazan kao lopta, odnosno sfera, s obzirom na to da je knjiga nastala početkom 14. veka, govoriti da je zemlja okrugla, bilo je zabranjeno i opasno po život.

Sarajevska Hagada jedinstvena je zbog toga što su u njoj oslikani likovi

Adisa Lepić, kustoskinja za rani srednji vek u Narodnom muzeju BiH u Sarajevu za UNU ističe da je Sarajevska Hagada rukopis s početka 14. veka koji se spletom okolnosti našao ovde i čuva se u Narodnom muzeju BiH.

“Dakle, reč je o jevrejskom rukopisu koji se koristi za obeležavanje Pesaha i u Narodnom muzeju se nalazi od 1894, godine do danas. Prošli smo oba svetska rata, zadnji rat u BiH, poteškoće s kojima se susreće Narodni muzej”, ističe kustoskinja Lepić.

Sarajevska Hagada je jedna od 15 Hagada koje se čuvaju u svetu.

Kustoskinja Adisa Lepić kaže da je to jedna od 15 srednjovekovnih  Hagada koje su ručno pisane i ručno oslikane, ali da je Sarajevska Hagada specifična  po tome što je to jedina Hagada u kojoj su predstavljena ljudska lica, što inače po jevrejstvu, kao i u islamu nije dozvoljeno.

“Ona ima svojih posebnosti i kontroverzi, ali kada govorimo o njenom spašavanju i njenoj vrednosti za BiH i narode u BiH, a ono što je interesantno, a za nas potpuno prirodno i normalno je to što svi, pogotovo strani, dolaze s pitanjem: ‘kako su to u II Svetskom ratu i zadnjem ratu u BiH, muslimani spašavali Sarajevsku Hagadu’. Ova knjiga je predmet od izuzetne važnosti za Muzej”, kaže Lepić.

Knjiga, porodično nasleđe

Ističe da je Hagada deo istorije BiH, deo istorije Jevreja, te da je ona porodično nasleđe, što ima posebnu sentimentalnu vrednost.

“Zadnji vlasnik Sarajevske hagade bila je porodica Koen. Oni su je prodali Narodnom muzeju, ne za tako velike novce, ali sigurno su znali njenu vrednost i mogli su je prodati nekome drugom, ali su oni odlučili da je prodaju Narodnom muzeju i da ona ostane u Sarajevu. Kao motiv , razlog mi nagađamo, ali to tako komentarišu Jevreji koji dođu ovde da vide Hagadu, oni kažu da je to verovano bila njihova zahvalnost građanima Bosne i Hercegovine, jer je činjenica da su Jevreji ovde živeli zajedno sa drugim narodima i nacijama, a ne odvojeno i u getu, kao što je to slučaj u drugim zemljama i zajednicama”, kazala je kustoskinja Lepić.

Sarajevska Hagada, poklon za venčanje

Ističe kako su Hagade porodične knjige koje su se pravile za Pesah.

“Za našu Hagadu – Sarajevsku Hagadu vredi teorija da je ona napravljena kao venčani dar za jedan mladi bračni par koji se tad venčao. S obzirom na to da je Hagada napravljena od životnijske kože u pergamentu i pošto se radi o veoma staroj knjizi koja je i oslikana s veoma skupim bojama, sa listićima od zlata koji su aplicirani na nekim njenim stranama, ona zahteva posebne uslove čuvanja. Zahteva konstantnu temperaturu od 23 stepena, određenu vlažnost”, ističe kustoskinja Lepić.

I tako vekovima Sarajevska Hagada odoleva nevoljama i važi za jednu od najpoznatijih knjiga na svetu.

Zajedno sa Hagadom Muzej čuva i fragmente kenzovskih i kraljevskih plaštova, te fragmente grba Kotromanića.

Muzej zajedno s Hagadom, u istoj sobi čuva i tri kraljevske povelje koje su originalne i koje su isto tako pisane na pergamentima. Tu su i fragmenti dva plašta, jedan je od kneza Mirka Radivojevića, pronađeno na iskopavanjima 2015. godine i to su najveći ostaci brokatnog plašta, koji su pronađeni iz 1909. i 1910. godine.  U arheološkim istraživanjima crkve Svetog Nikole u Milama kod Visokog nađen je grob prvog bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića i tada su nađena četiri fragmenta na kojima je prikaz grba Kotromanića.