Da li ćemo uskoro ostati bez božićnih jelki: Klimatske promene u Evropi utiču na četinare

Klimatske promene prete božićnim jelkama u Mađarskoj. Meštani sela Surd, koje decenijama snabdeva veći deo Mađarske jelkama, zabrinuti su za svoje prihode, jer se borove šume smanjuju.

Borovi loše podnose globalno zagrevanje ne samo zbog češćih suša, već i zbog insekata koji ih napadaju, a mnogo više se razmnožavaju u toplijim uslovima. 

Meštani uzgajaju do 2 miliona borova na ogromnim plantažama u Surdu, mestu blizu granice sa Hrvatskom. Oni sada moraju da prskaju svoje plantaže insekticidima tri puta godišnje da bi se odbranili od buba.

"Nažalost, stvari idu loše u smislu da su smrče kao i druge vrste pogođene najezdom. Recimo bor sada prskamo tri puta. Omorika je najviše pogođena, njih je čak i uzalud prskati, insekti buše toliko duboko da onda brzo drvo oboli. Sada moramo da prskamo od samog početka kada je drveće malo. Otkako sam počeo pre više od 10 godina, sve je više bolesti koje pogađaju borove", kaže Janoš Kanaš, uzgajivač borova.

Kanaš je rekao da bi ove godine trebalo da podignu cene za oko 20 odsto zbog troškova insekticida, ali to nije moguće jer su Mađari pogođeni dvocifrenom inflacijom i neće moći da plate više za svoje božićne jelke.

"Svako bi da proda svoje borove, jer im je to život. Moraju da ulože mnogo truda, ali radije bi da prodaju po prošlogodišnjoj ceni nego da ne prodaju uopšte", dodaje.

Površina pod crnim i belim borom se u Mađarskoj smanjila za 10.000 hektara u periodu od 2019. do 2022.

Iako je malo verovatno da će borovi u Mađarskoj potpuno nestati, pošto će autohtone vrste na zapadu te zemlje, u blizini granica sa Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, verovatno preživeti, udeo borovih šuma će se neizbežno smanjivati.

"Kontinentalna klima u Mađarskoj nije baš povoljna za borove. Plus kada na to dodade ove klimatskih promene, duge suše i toplija leta", pojašnjava Laslo Galhidi, službenik za šumski program u Svetskom fondu za divlje životinje u Mađarskoj.

Pre 15 godina borove šume su činile 12% svih šumskih površina u centralnoj Evropi, međutim od tad se njihov udeo smanjio za deseti deo. U Mađarskoj, u oblastima gde su četinarske šume morale da se poseku, borovi su zamenjeni listopadnim autohtonim vrstama.