Devet klimatskih prekretnica koje vode u svet kakav ne želimo da poznajemo

Naše razumevanje klimatskih promena postaje sve opširnije iz godine u godinu, najviše jer je svaka godina naizgled ekstremnija od prethodne. A što se mora, nije teško. Međutim, postoji nešto što se naziva klimatskim prekretnicama, o kojima još uvek ne znamo dovoljno da bi bili posve spremni za svet koji dolazi.

Zamislite da sedite na stolici i ljuljate se. Sve dok ste unutar sigurne zone takoreći, nećete pasti na leđa. Međutim, u jednom trenutku dosegnućete tačku nakon koje nema povratka, nema ljuljanja - nego isključivo nagli pad. Isto to se može desiti sa nekim procesima na Zemlji.

Trenutno je prepoznato devet klimatskih prekretnica za koje je skoro izvesno da smo na putu da dotaknemo. Jedna od njih je gubljenje arktičkog leda, kao i topljenje leda na Grenlandu. Neke od posledica bile bi podizanje nivoa mora za dodatnih jedan metar.

To bi uticalo i na kolaps Atlantske meridijalne oscilacije. To je morska struja unutar Atlantskog okeana koja zapravo donosi topliju vodu severnim predelima. Kolaps ove struje, bacio bi Evropu u mini ledeno doba. Proteklih godina, znakovi da je ova struja pred kolapsom u bližoj budućnosti su sve veći.

Još jedna prekretnica je pomeranje monsunske sezone. Svaka pa i najmanja promena u njenom rasporedu ima drastične posledice - a ovogodišnje poplave u Pakistanu su samo prvi znakovi da je i ova prekretnica blizu.
 

S druge strane Amazon - najkišnija prašuma na svetu, sve je sušnija i pod rizikom da postane travnata površina. Pri tome se tu ne ubraja deforestacija - koja bi je mogla uništiti i sama od sebe.

Ne zaboravimo i topljenje permafrosta na Sibiru. Količina ugljika koja se ispušta nazad u atmosferu iz ledene sibirske zemlje će drastično ubrzati globalno zagrievanje, što će celi točak klimatskih promena zavrtiti još brže.

Razlika između klimatskih prekretnica i uobičajenog toka klimatskih promena, je da su to nagli događaji. Nešto što ne samo da bi naša deca mogla doživeti, nego i veliki deo nas.