Da li bakterije i virusi iz egipatskih mumija mogu izazvati nove epidemije

Drevnim Egipćanima bolesti nisu bile strane, a istraživanje je pokazalo da su bili pogođeni nizom zaraznih bolesti, uključujući male boginje, tuberkulozu i lepru.

Ramzes V, četvrti faraon egipatske 20. dinastije, dobio je velike boginje, o čemu svedoče ožiljci od velikih boginja na njegovom mumificiranom telu.

Iako je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 1980. godine službeno proglasila velike boginje iskorenjenima u celom svetu, da li je moguće da bi hiljadu godina kasnije novootkopane mumije mogle da oslobode velike boginje ili bilo koju drugu bolest iz svojih tela?

Pirs Mitčel, direktor Laboratorije za drevne parazite Univerziteta u Kembridžu i viši naučni saradnik u Odseku za arheologiju, rekao je da je to vrlo malo verovatno.

"Većina vrsta parazita umire u roku od godinu ili dve" bez živog domaćina za kojeg bi se uhvatili, rekao je Mičel za Live Science. "Ako čekate više od 10 godina, sve je mrtvo."

Kada turistička agencija može da vam otkaže putovanje: Koliko novca vam se vraća i u kom roku

Na primer, virusi boginja poput malih boginja mogu se razmnožavati samo unutar ćelija živog domaćina, prema Nacionalnom centru za biotehnološke informacije Nacionalne medicinske biblioteke pri Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH). Bakterije koje uzrokuju tuberkulozu i lepru takođe zahtevaju žive domaćine da bi preživele, prema NIH-u.

Međutim, boginje se šire dodirom od osobe do osobe, dok tuberkuloza i lepra obično putuju kapljicama iz nosa i usta, obično prolazeći kijanjem ili kašljanjem, prema NIH-u.

U slučaju lepre, potrebno je produženo izlaganje s nekim ko je bolestan da bi se proširila. To je zato što se dve vrste bakterija koje uzrokuju bolest, poznate kao Mycobacterium leprae i Mycobacterium lepromatosis, sporo razmnožavaju, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.

Još jedan faktor koji smanjuje verovatnost da se neko razboli od mumije je degradacija DNK tokom vremena.

"Analizom možete otkriti da su svi delovi DNK ovih parazita prilično kratki. Umesto da budu lepi, dugi, zdravi lanci DNK, oni imaju samo 50 do 100 parova baza. Kao da je sve iseckano, a to je zato što se DNK degradira i raspada. Ne postoji način da išta bude održivo nakon što se DNK raspadne - ništa se ne budi", naveo je Mičel.

Balkan danas najtopliji deo Evrope

Međutim, neki parazitski crevni crvi, koji se šire izmetom, žive duže od drugih organizama i ne trebaju svi živog domaćina da bi preživeli. Ipak, ni oni nisu velika briga.

"Oni mogu biti puno teži i mogu trajati nekoliko meseci, ponekad i nekoliko godina, ali nijedan od njih neće trajati hiljadama godina. Velika većina parazita umire kada domaćin umre jer nemaju načina da prežive", rekao je Mitčel.

Čak i ako je slučajno da je jedan od tih drevnih organizama još uvek živ i aktivan, maske, rukavice i druga zaštitna oprema, koju istraživači nose kako bi sprečili kontaminaciju mumija, takođe bi ih spriječila da se zaraze ili šire patogene.