Borelj: Za napredak dijaloga Beograda i Prištine potrebni hrabrost i politička volja

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je danas da je tokom njegovog mandata u okviru dijaloga Beograda i Prištine urađeno mnogo, dodajući da su za napredak u dijalogu Beograda i Prištine potrebni hrabrost, vizija i politička volja lidera obe strane.

''Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije je u središtu angažovanja EU na Zapadnom Balkanu. Neophodno je deblokirati evropsku budućnost za obe strane i ojačati bezbednost i stabilnost u regionu'', napisao je Borelj u autorskom tekstu objavljenom na portalu EEAS.

U osvrtu na događaje tokom svog mandata, Borelj je istakao da je u okviru dijaloga urađeno mnogo tokom proteklih godina, i dodao da proces dijaloga može napredovati samo onoliko koliko su na to spremne obe strane.

Borelj smatra da bi savez Rusije i Kine mogao podeliti svet

''Posredovanje EU ne može doneti veću normalizaciju nego što Kosovo i Srbija žele. Za nekoliko meseci, različiti ljudi će biti zaduženi za ovu temu u Briselu, ali se očekivanja Evropske unije i njenih država članica neće promeniti. Obaveze Kosova i Srbije neće nestati'', istakao je Borelj, i dodao da se za vreme njegovog mandata radilo na pitanju uspostavljanja Zajednice srpskih opština (ZSO), ocenivši da je reč o jednom od ''najosetljivijih pitanja u dijalogu''.

Istakao je da je u cilju napretka procesa predstavljen je tzv. evropski nacrt statuta, koji se bavi pitanjem ZSO, ali i dodao da do sada nacrt nije postao stvarnost.

Kao najvažnije postignuće tokom svog mandata, Borelj ukazuje sporazum u Ohridu i aneks za njegovu implementaciju iz prošle godine, ocenivši da je ''u vreme neviđenog rata punog razmera na našem kontinentu'', to bilo značajno dostignuće.

''Po prvi put smo postavili jasan okvir za budućnost procesa. Nažalost, njegova implementacija tek treba da počne ozbiljno i obe strane snose odgovornost za neispunjenje onoga što su obećale da će uraditi pre više od godinu dana'', poručio je Borelj.

UNA analiza: Zašto u Briselu Vučić nije imao sagovornika iz Prištine i ko je sve za to kriv?

Podsetio je da je u aprilu 2020. imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, i naveo da je leta te godine ostvaren napredak u različitim poglavljima sveobuhvatnog sporazuma, a da se napredak nakon toga, zbog različite političke dinamike u regionu i sve složenijeg geopolitičkog konteksta poklopio sa višestrukim krizama, tenzijama i eskalacijama.

''Međutim, uprkos ovim izazovima i poteškoćama, naši brojni sastanci, posete i pozivi takođe su doprineli važnim koracima napred, koji se ne smeju zaboraviti. Dijalog je doneo opipljiva poboljšanja života građana na Kosovu i u Srbiji'', naveo je on.

Borelj je sa žaljenjem konstatovao i da ovonedeljni sastanak u okviru dijaloga u Briselu nije doneo napredak u primeni i da su razgovori bili teški kao i uvek, kao i da čak nije ni došlo do sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

''Srbija je bila spremna za sastanak, ali je Kosovo tražilo od mene da prenesem set preduslova. Trenutno su pozicije dveju strana i dalje udaljene. Ipak, posao će se nastaviti: glavni pregovarači strana dogovorili su se da iduće sedmice dođu u Brisel kako bi razradili konkretne korake za deblokadu implementacije sporazuma'', saopštio je Borelj.

Borelj: Beograd spreman za razgovore, Priština nije - Kurti je postavio tri uslova