Selektivna pravda u Ujedinjenim nacijama: Šta se zaista postiže rezolucijom o Srebrenici?

U sedištu Ujedinjenih nacija održana je prezentacija nacrta rezolucije o Srebrenici, koja bi trebalo da se nađe na glasanju na Generalnoj skupštini UN početkom maja. Iako rezolucija ima većinsku podršku u UN-u, srpski zvaničnici ne odustaju od stava da će ona uvesti dodatni razdor u već nestabilne odnose unutar BIH. S tim u vezi u Narodnoj skupštini Republike Srpske održana je posebna sednica.

Iza zatvorenih vrata, u zgradi Ujedinjenih nacija predstavljen je tekst Rezolucije. Nacrt su predstavile Nemačka i Ruanda, a predstavnik Bosne i Hercegovine pojasnio je potrebu za ovakvom rezolucijom. Predstavnici misija izjasnili su se za ili protiv usvajanja rezolucije uz iznošenje argumenata za svoje stavove. Protiv Rezolucije bile su Srbija, Rusija, Venecuela, Nikaragva i Severna Koreja. Konačna odluka biće doneta 2. maja na Generalnoj skupštini.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da je potencijalno usvajanje rezolucije primer selektivne pravde.

"Turska negira genocid nad Jermenima ali trazi da se ovde proglasi genocid, u redu, batina ima dva kraja. pa nema tog genocida koji nisu počinile zemlje koje su potpisale ovu rezoluciju! I sad ce oni nama da drže predavanja", kaže Dačić.

Miting "Srpska te zove" u Banjaluci: Snaga je u jedinstvu naroda Srpske i Srbije

Predsednica Skupštine Ana Brnabić kaže da se potencira usvajanje rezolucije uprkos svesti da će to izazvati dodatne podele i nestabilnosti unutar BIH.

"Oni ne odustaju od ovoga, ne žele čak ni da odlože, ne žele da daju šansu dijalogu, već guraju to, a sa druge strane akumuliraju trupe kako bi valjda sprečili neku eskalaciju", zaključila je Brnabić.

Brnabić: Bez obzira na izazove, važno je da se Srbija i Srpska drže zajedno

Za to vreme, u Narodnoj skupštini Republike Srpske, na posebnoj sednici, govorilo se o izveštaju Međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebrenici, prema kom se 1995. godine nije desio genocid nad Bošnjacima. Sednicu su obeležili dijametralno suprotni stavovi poslanika.

"Oni koji zagovaraju negiranje ovih sudski dokazanih činjenica, kao što su oni koji su oni koji su počinili genocid, učini istorijsku nepravdu i stavili istorijski teret srpskom narodu, vi koji danas ne prihvatate individualnu odgovoronost opterecujete buduce generacije srpskog naroda s kolektivnom odgovornošću", rekao je Ramiz Salkić, poslanik SDA u Narodnoj skupštini Republike Srpske.

Velelepni prizori iz Banjaluke: Na mitingu "Srpska te zove" razvijena zastava duga 500 metara

Na takve neistine reagovao je predsednik Srpske Milorad Dodik.

"Vi sad hoćete da nas naterate da u školama mi stavimo, da evo Salkić je tražio da u školski program uđe kako je Srbin napravio genocid. Ne, nismo napravili genocid i neće ući u škole klupe. Šta je epilog, je l' mislite da možemo zajendo u toj vašoj Bosni - pa vaš cilj je da nestane RS", zaključio je Dodik.

Rezolucijom se, između ostalog, predviđa da 11. jul postane međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Želja za zajedničkim životom u BiH: Dodik pozvao muslimane da povuku predlog rezolucije o Srebrenici