Kakvo je stanje poljoprivrede u Srbiji: Država povećava subvencije, stočarstvo klimavo, pčelara sve više

Stočarstvo i poljoprivreda u Srbiji godinama beleže pad, ali ne u svim segmentima. Kada je reč o govedarstvu, broj grla je od 2000. godine do danas opao za oko 550.000, sa tadašnjih 1.270.000 na oko 725.000 u 2023. godini. 

Sličan trend prisutan je i kada su u pitanju svinje. U Srbiji je 2000. godine bilo oko četiri miliona svinja, da bi 10 godina kasnije taj broj pao za oko 570.000.

Dobra vest za privatnike iz Osečine: Subvencije do 50 odsto u prehrambenoj i prerađivačkoj industriji

Prema popisu poljoprivrede iz 2023. godine, u Srbiji se uzgaja oko 2,26 miliona svinja. Međutim, kada je reč o ovčarstvu, u prethodnih 20 godina beleži se čak i blagi rast.

U prethodnih 20 godina broj ovaca je porastao za oko 90.000, tako što ih je 2000. godine bilo registrovano oko 1,61 milion, a prema poslednjem popisu poljoprivrede od prošle godine u Srbiji se uzgaja oko 1,7 miliona ovaca.

Međutim, za razliku od tih grana, u jednoj oblasti ne samo da se ne beleži pad, već je došlo do drastičnog rasta i razvoja, a reč je o pčelarstvu. U Srbiji je 2000. godine bilo registrovano 166.000 košnica, da bi za dvadesetak godina taj broj porastao čak osam puta i prema poslednjem popisu u Srbiji ima oko 1,26 miliona košnica pčela. 

Međutim, pad se beleži i u broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Kada je o njima reč, za dvadesetak godina broj gazdinstava se smanjio za oko 270.000, sa nekadašnjih 778.000 na trenutnih oko 500.000 gazdinstava. 

Ista situacija je i kada je reč o radnoj snazi u poljoprivredi, koja je za poslednjih deset godina opala za oko 300.000 ljudi. U poljoprivredi je 2012. godine aktivno radilo oko 1,44 miliona ljudi, a prema poslednjem popisu radi oko 1,15 miliona.

U poslednjih dvadesetak godina je došlo i do drastičnog pada površine poljoprivrednog zemljišta koje se koristi, pa je tako 2000. godine bilo korišćeno oko 5,1 mililion hektara. Deset godina kasnije je taj broj pao za oko 60.000 hektara, da bi prema poslednjem popisu iz 2023. godine površina poljoprivrednog zemljišta koje se koristi smanjena na 3,257 miliona, što  je za dvadesetak godina čak oko dva miliona hektara manje.

Kakvi su trendovi?

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da je stočarstvo u principu generator razvoja cele poljoprivrede, a da su trendovi u toj grani veoma negativni. On kaže da je danas odnos stočarstva u odnosu na ratarsku proizvodnju nepovoljan, da bi biljna proizvodnja trebalo da bude u najvećoj meri u funkciji razvoja stočarstva, kao nekom prvom stepenu ka prevađivačkoj proizvodnji i finalnom proizvodu.

"Mi se pozicioniramo dobro na svetskom trištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica i jednim delom i uljarica, gde smo prepoznati kao značajni izvoznici, a evo kao što vidite, poslednjih godina smo prinuđeni čak da uvozimo mleko, svinjsko meso, pa i goveđe meso", rekao je Galetin.

Da li ste znali da je uzgoj kornišona najisplativija proizvodnja u srpskom agraru? Evo i zašto

Na pitanje kakvi su trendovi u zemljama okruženja kada je reč o stočnom fondu, Galetin kaže da su i u tim zemljama negativni trendovi, ali ne tako drastični kao u Srbiji. 

Država je poslednjih godina povećala subvencije u stočarstvu i po grlu stoke. Postavlja se pitanje koliko ti podsticaji mogu da ubrzaju obnavljanje stočnog fonda.

"Sada imamo stvarno relativno velike podsticaje i što se tiče i čak i neke nove kategorije, kao što su krave dojilje koje su stavljene u režim subvencija, značajna sredstva se tu odvajaju. Međutim, vi morate tom problemu pristupiti sveobuhvatno, konzistentno, predvidivo, morate da razvijate genetske centre koji su prilično kod nas zapušteni. Mi smo uvezli jedan značajan broj rasno kvalitetne stoke i mi ćemo dobiti gotovo goveče, gotovo svinjče sa veoma dobrim rasnim poreklom, ali mi kod nas ne razvijamo sopstvenu genetiku", rekao je Galetin.

Galetin kaže da se agrarni budžet donosi od godine do godine i da poljoprivredni proizvođač u Srbiji ne zna da li će i sledeće godine biti ovako povećane subvencije za grla stoke i za stočarstvo.

"Dakle, vi morate imati jednu predvidivost. Stočarska proizvodnja nije kao ratarska proizvodnja. Stočarska proizvodnja traži dugoročno ulaganje, to su dugoročne investicije koje su mnogo ozbiljnije, mnogo veće, mnogo zahtevnije i stočarstvo se ne može tako brzo regenerisati i tako brzo obnoviti. Pohvaljujem potez države da povećava posticaje za stočarsku proizvodnju, ali to jednostavno traži jednu dugoročnu strategiju razvoja našeg stočarstva", smatra Galetin.

Šta pokazuje statistika?

U Srbiji godinama opada i broj poljoprivrednika s obzirom na to da ih je 2012. bilo 1,4 miliona poljoprivrednih proizvođača, a sada ih je 1,1 milion. Galetin je rekao da je to pad od 14 odsto u odnosu na poslednji popis poljoprivrede iz 2023. godine, ali da njega taj podatak mnogo ne zabrinjava.

On kaže da statistika mnogo toga govori, ali nekada ume i da zamagli neke stvari.

"Ovaj pad pripisujem pre svega okolnosti da dolazi do ukrupnjavanja poljoprivrednih gazdinstava, što se na kraju vidi i po površinama po jednom gazdinstvu. Vi sad recimo imate situaciju da u Vojvodini imate prosečnu površinu 13,4 hektara po gazdinstvu, što je značajan rast u odnosu na prethodne godine. I iz tih razloga dolazi do pada broja", rekao je Galetin i naveo da je produktivnost u poljoprivredi povećana i da više nema potrebe za tolikom fizičkom radnom snagom.

Ova voćka donosi odličnu zaradu, a niste ni čuli za nju: Kilogram i do pet evra - Srbija veoma pogodna za uzgoj

On dodaje da se broj poljoprivrednih proizvođača, pa čak i gazdinstava, smanjuje, jer izumiru staračka domaćinstva, a neke površine se pripajaju većim gazdinstvima. Galetin navodi da je prosečna starost po domaćinstvu 60 godina i da je to ono što nije dobro.

On je rekao da veruje da ima dosta mladih poljoprivrednika koji ostaju na zemlji i koji se ozbiljno bave poljoprivredom, primenju nove tehnologije i digitalna dostignuća u samoj poljoprivredi.

"To je ono što uliva nadu i perspektivu da ipak moći naša poljoprivreda se podigne na noge. Država je to konačno i videla da bez jedne razvijene podoprivrede nemamo ni prerađivački sektor, nemamo taj finalni proizvod sa mnogo većom dodatnom vrednošću nego što sada imamo tako što izvozimo kukuruz, pšenicu i neke druge primarne proizvode", naveo je Galetin.

Rod paprike manji, ali je zato cena viša: Berači u Srbiji zadovoljni, dnevnica 30 evra