Borovnica postaje "plavo zlato" Srbije: Na malim površinama do ogromnih prihoda, izvoz ruši sve rekorde

Srbija se sve snažnije pozicionira na evropskoj mapi proizvodnje borovnica i trenutno je na visokom četvrtom mestu. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je da je naša zemlja prepoznatljiva i u Evropi i u svetu po savremenoj proizvodnji borovnica, kao i da kvalitetno proizvedeni plodovi dostižu visoku cenu.

On navodi da su borovnice svetla tačka poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina, a po strukturi izvoza prehrambenih proizvoda voćarstvo se nalazi na prvom mestu.

Glamočić o stanju stočarstva u Srbiji: "Imamo rast broja kvalitetnih priplodnih krava"

Proizvodnja peleta stabilna, ali kupite ga na vreme: Stručnjaci savetuju kada pazariti ogrev za zimu i po jeftinim cenama

"U izvozu dominiraju i jabuka, malina, smrznuta višnja, kupina i, u poslednje vreme, borovnica kao veoma važna voćna vrsta, čija je perspektiva velika. Dosta smo uradili u tehnologiji proizvodnje jabučastih voćnih vrsta, kao i kod borovnica, za razliku od jagoda", navodi Keserović.

Uslovi podizanja zasada

Prema njegovim rečima, Srbija je jedna od prepoznatljivih zemalja u Evropi, ali i u svetu, u savremenoj proizvodnji borovnice, jer se podižu savremeni zasadi sa kvalitetnim sadnim materijalom, uz povoljne agroekološke uslove, a berba stiže u vreme kada se završava u Portugaliji, početkom juna.

"U narednih deset godina, borovnica će biti među deset izvoznih prehrambenih proizvoda, ali treba opreza u izboru uslova za podizanje zasada. Osim hemijske analize na makro- i mikroelemente, mora se uraditi i mehanička analiza zemljišta i vode. Ne sme se napraviti nijedna mala greška", ukazuje Keserović.

Voćari u strahu od mraza: Sneg poslužio kao izolator, ali prava opasnost za kajsije i trešnje tek dolazi

Profitabilna voćna vrsta 

Napominje, takođe, da će borovnica u narednom periodu biti jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta, a možda i poljoprivrednih kultura.

S druge strane, Keserović ističe da je za sadnju borovnice neophodna dobra analiza zemljišta i vode, jer ako sadrže visok pH i karbonate, to će se odraziti na proizvodnju, dok je kvalitetan sadni materijal osnov za kvalitetnu proizvodnju.

"Na malim površinama mogu se ostvariti veliki prihodi, možda i najveći od svih poljoprivrednih kultura. U Srbiji čak 40 odsto gazdinstava ima do dva hektara, a oko 75 odsto do pet hektara. Ako bi se borovnica uzgajala u plastenicima, na hektar ili hektar i po, ranije bi rodila i dostigla veću cenu“, objašnjava Keserović.

Osvajanje tržišta

Keserović, takođe, ukazuje da treba izabrati odgovarajući položaj parcela, ali ne u ravničarskom kraju, koji je ove godine pogođen velikim količinama padavina.

Trešnje skuplje za čak 116 odsto: RZS objavio najnovije podatke o rastu cena

"Srbija je savladala savremenu tehnologiju i poznata je na svetskom nivou po njenoj primeni. Perspektiva je veoma dobra. Borovnica se može uzgajati i u kontejnerima zapremine od 70 do 80 litara, koji treba da budu perforirani. Na taj način može se kontrolisati i količina navodnjavanja", kaže Keserović.

Ističe, takođe, da je borovnica deficitarna voćna vrsta i da Srbija može brzo osvojiti evropsko i svetsko tržište, ali da je treba brendirati i zaštititi, što nije urađeno sa srpskom šljivom.

"Ako se proizvedu kvalitetni plodovi borovnice, postiže se visoka cena. U izvozu prošle godine kretala se između sedam i osam evra. To je prva berba, a postoje i sorte kod kojih se berba obavlja u dva navrata", zaključuje profesor Keserović.

Šta jedemo i pijemo? Zagađenje iz poljoprivrede sve više završava u vodi za piće, upozoravaju naučnici

Kada je pravo vreme za setvu kukuruza? Ratari finansijski iscrpljeni, jedna pogrešna odluka može odlučiti celu sezonu