Da li su žitarice iz Ukrajine uticale na loše domaće otkupne cene žita?

Evropska komisija namerava da do 5. juna uvede zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine u pet država Evropske unije koje se graniče tom zemljom, kako bi one zaštitile sopstvene poljoprivrednike. Iz evropskih fondova priprema se oko 100 miliona evra naknade za oštećene proizvođače, a mnogi postavljaju pitanje: Da li je žito iz Ukrajine pronašlo svoj put do Srbije i da li se nazire kriza sa žitaricama?

Ukrajinsko žito je znatno jeftinije od onog proizvedenog u Evropskoj uniji. Žito koje je, baš kao i mnogo prehrambenih proizvoda, mesecima bilo blokirano u Crnom moru zbog rata, sada je pušteno na tržište. Ipak, zbog niske cene, upitnog kvaliteta i višemesečnog stajanja u silosima, postalo je nepoželjno.

"Samim tim, to obara cenu na tržištu tih zemalja koji su veliki proizvođači i izvoznici žitarica. Tako su ugroženi farmeri, onda se oni bune protiv svojih lokalnih vlada i moraju da uvedu mere kako bi zaštitili svoju proizvodnju", objašnjava Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

"Ta roba je u tolikoj meri ušla u ove države i oborila cenu, pa je oborila cenu žitarica, što se konsekventno reflektovalo i u svetu, i kod nas", kaže za UNU agrarni analitičar Žarko Galetin.

Posledice svetskih turbulencija se najviše vide kod proizvođača. Oni se kod nas suočavaju sa lošim otkupnim cenama. Ono što, međutim, ostaje nerazjašnjeno je da li su tržište dodatno poljuljale žitarice iz Ukrajine?

"Ima nekih indicija i izjava nekih ljudi da je navodno i u Srbiju ušlo ukrajinsko žito. Ja lično  mislim da nije. Nemamo prosto potrebe da ga uvozimo iz razloga što smo mi imali izuzetan rod pšenice prošle godine", smatra Galetin.

"Činjenica je da mi u tom strateškom smislu nemamo problem. Problem je u tom relativno dužem roku od 2, 3 godine i kako će se ponašati naši proizvođači. Iz prostog razloga što imaju nižu cenu prodaje, pa samim tim neke proizvode i inpute plaćaju po višim cenama. Veliki je udar na njih", zaključuje Stanić u izjavi za UNU.

Atmosferu u srpskom agraru podgrejali su otkupna cena pšenice od 24 dinara i viškovi. Jasno je da neće biti krize sa žitaricama, jer je ima u izobilju, ali kratkih rukava ostaju proizvođači.

Ono što bi im u ovom trenutku značilo, kažu stručnjaci, jeste neka vrsta finansijske pomoći poput one koju daje Evropska unija zbog krize u Ukrajini.