Dok sat otkucava, kakvo nam je ekonomsko stanje: U 2023. uvek između novca za rat i oporavak od sukoba

Svetska privreda je u 2023. godini bila pod uticajem protivrečnih događaja kao što je krah Banke Silicijumske doline u Sjedinjenim Američkim Državama, preuzimanje posrnule švajcarske banke Kredi Svis od konkurentske UBS i postepenog ekonomskog opravka nakon teške 2022. godine, koji je dodatno uzdrman ratom između Izraela i palestinskog pokreta Hamas.

Globalnu ekonomiju i dalje ugrožava fragmentacija i nastavak podela na suprotstavljene blokove, a na opasnost ovog trenda su nekoliko puta upozoravali direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva i šef Svetske banke Adžaj Banga.

Rat u Ukrajini je ušao u drugu godinu bez značajnih pomaka jedne ili druge strane i nadalje značajno uticao na tokove svetske ekonomije.

Sankcije zapadnih zemalja protiv Rusije su se pojačale i Moskva je bila prinuđena da se bori sa padom državnih prihoda od nafte i gasa koji je tokom godine uzdrmao kurs rublje.

Centralna Banka Rusije (BR) je reagovala podizanjem referentne kamatne stope na 16 odsto, a ruska privreda je za sada uspela da se delimično prilagodi uslovima sankcija uprkos relativno visokoj inflaciji.

U oktrobru su palestinski militanti iz pokreta Hamas iznenada napali Izrael na šta je ova zemlja reagovala pokretanjem velike vojne operacije u Pojasu Gaze koja će verovatno potrajati i tokom 2024. godine.

Slavni ekonomista Nurijel Rubini je objavio četiri moguća scenarija za uticaj konflikta na globalnu privredu, a najveće strepnje su bile u vezi sa rastom cena nafte nakon što bi se više zemalja uključilo u sukob.

Rat je i dalje lokalnog karaktera i za sada, pre svega, utiče na zemlje u regionu kao što su, pored Izraela, Egipat ili Liban, ali i dalje ima potencijal da dodatno destabilizuje globalnu privredu.    

Evropska unija je u 2023. godine postepeno smanjivala zavisnost od ruske nafte i gasa, ali morala je da plati cenu u vidu ekonomskog usporavanja i uporne inflacije koju je Evropska centralna banka (ECB) pokušavala da ukroti restriktivnom monetarnom politikom.

Evropska centralna banka je na svom prvom sastanku odbora za monetarnu politiku u 2023. godini u februaru povećala kamatnu stopu na glavne finansijske operacije na 2,5 na tri odsto i podizala je za po 25 baznih poena do septembarskih 4,5 odsto. Ove mere su dale rezultate  pošto je inflacija u evrozoni u novembru pala na 2,4 odsto.

Mali: MMF potvrdio da je naša ekonomija potpuno stabilna i da raste

Potpredsednik Evropske centralne banke (ECB) Luis de Gindos je u poslednjem intervjuu krajem godine saopštio da je još rano za snižavanje kamatnih stopa i da će predstavnici banke pažljivo pratiti ekonomske trendove i inflatorne pritiske.

Nemačka privreda koja je tradicionalno lokomotiva ekonomskog rasta na Starom kontinentu je teško izlazila na kraj sa visokim troškovima za energente i pala je tokom godine u tehničku recesiju. Neki stručnjaci su su čak počeli da označavaju privredu Nemačke za "bolesnika Evrope".

Američka centralna banka FED je tokom prve polovine godine podizala referentnu kamatnu stopu, ali od jula do kraja godine je drži na nivou između 5,25 i 5,5 odsto, a neki ekonomisti očekuju da će snižavanje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama početi polovinom sledeće godine. Međunarodna tržišta su u 2023. godini doživela značajan rast. 

Američki berzanski indeksi S&P 500 i Nasdaq ojačali su za 21 odsto, odnosno za 50 odsto od početka godine, a indeks frankfurtske berze DAX za 20 odsto.

Akcije "veličanstvenih sedam", kompanija Epl, Majkrosoft, Alfabet, Amazon, Nvidia, Tesla i Meta, su daleko nadmašile očekivanja tržišta i pomogle milijarderima koji stoje iza ovih firmi da stignu do još većeg bogatstva.

Globalni indeks obveznica je u istom periodu porastao za 18 odsto, a evro je ojačao za dva odsto u odnosu na dolar. U tekućoj godini je zabeležen globalni pad cena energenata i sirovina, delimično i zbog efekta visoke baze iz 2022. godine, kao i cena poljoprivrednih proizvoda.

Potrošnja domaćinstava u Sjedinjenim Američkim Državama čini 68 odsto ukupne potrošnje, a u Evropskoj uniji oko 50 odsto celokupne potrošnje, što uz snažno tržište rada predstavlja potencijal za rast u 2024. godini.

Kina koja je dugo godina glavni motor svetske ekonomije je zabeležila jednu od manje uspešnih godina zbog slabijeg rasta domaće tražnje i krize u sektoru nekretnina, ali Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da će kineska privreda u 2023. godini zabeležiti rast od 5,4 odsto.

Indija će prema mišljenju MMF ove godine zabeležiti izuzetan ekonomski rast od 6,3 odsto i nastaviti sličnim tempom i u naredne dve godine. Udeo električnih vozila (EV) na svetskim drumovima konstantno raste, ali znatno sporijim tempom nego što su očekivali proizvođači. 

Najveći proizvođači EV poput Tesle su bili prinuđeni da nekoliko puta smanje cene svojih proizvoda da bi zanteresovali kupce u žestokoj konkurenciji, ali ove stimulacije nisu dodale željeni rezultat. 

Cena litijuma je strmoglavo pala za skoro 82 odsto od početka 2023. godine godine i još nema naznaka da će se ova situacija uskoro preokrenuti.
U svetu nasuprot tome vlada veliko interesovanje za uranijum i njegove cene su najviše u poslednjih 16 godina što nagoveštava moguću renesansu nuklearne energije u bliskoj budućnosti. Klimatski samit COP28, koji je održan u Dubaiju između 30. novembra i 13. decembra, završio se usvajanjem sporazuma o postepenom ukidanju fosilnih goriva, koji obavezuje strane da postepeno napuste korišćenje fosilnih goriva, kako bi do 2050. godine postigle neto nulte emisije ugljenika. 

Sporazum takođe poziva na utrostručenje kapaciteta obnovljive energije na globalnom nivou do 2030. godine i ubrzanje razvoja tehnologija kao što su hvatanje i skladištenje ugljenika. Kina i Indija nisu potpisale dokument kojim se obavezuju na utrostručenje proizvodnje obnovljive energije i umesto toga će se i nadalje oslanjati na ugalj. Mnoge zemlje učesnice su smatrale da ovaj završni dokument nije dovoljno konkretan i da ne predviđa jasne sankcije za kršenje obaveza u vezi sa emisijama štetnih gasova, tako da samit nije doneo značajne posledice i nove obaveze za globalnu industriju. 

Predsednik COP28 Sultan al-Džaber je tokom samita izazvao kontroverze tvrdnjama da ne postoji naučni dokaz za postepeno ukidanje fosilnih goriva kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa. Industrija kripto valuta je prošla kroz godinu punu skandala, bankrota, prevara i spora sa regulatorima, ali je uprkos tome bila jedna od najboljih godina u njenoj istoriji, pošto je vrednost bitkoina porasla za čak 160 odsto od januara 2023. godine.  

Svet je pomno pratio sudski proces u kome je osnivač propale berze kripto valuta FTX Sem Bankman-Frid bio osuđen zbog prevare, a na udaru američkog tužilaštva se našao i sada već bivši direktor najveće svetske kripto berze Bajnens Čangpeng Džao. Ilja Lihtenštajn i Heder Morgan, bračni par poznat kao "bitkoin Boni i Klajd", su osuđeni zbog pranja novca kroz kripto valutu Bitfineks. Ovi procesi su delovali na tržište kao čistilište pošto je vrednost bitkoina dve nedelje nakon što je osuđen Čangpeng Džao porasla za 23 odsto iznad 40.000 evra, a investitori očekuju još dobrih vesti u 2024. i 2025. godini.

Razvoj veštačke inteligencije (AI) je postao jedan od ključnih trendova 2023. godine pošto je Kina odgovorila na četbot kompanije Open AI, model  Čet Dži-Pi-Ti (Chat GPT) proizvodom Erni bot (ERNIE Bot) firme Baidu i time pokrenula "rat stotinu modela" odnosno nadmetanje kineskih kompanija na polju AI.

Pao dogovor: ChatGPT će skupljati novinske članke poznatih medijskih kuća

Nema sumnje da veštačka inteligencija predstavlja ogroman potencijal za čovečanstvo i da će razvoj ove tehnologije ubrzo uticati na živote sve većeg broja ljudi na planeti.

Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje da će globalni ekonomski rast usporiti sa 3,5 odsto na tri odsto u 2023. i 2,9 odsto u 2024. godini.
Privredni rast razvijenih ekonomija će usporiti sa 2,6 odsto u 2022. godini na 1,5 odsto u 2023. i na 1,4 odsto u 2024. godini kada se osete posledice restriktivne monetarne politike.