Drastično povećanje cene kafe: Pakovanje od 200 grama skuplje za više od 100 dinara

Ispijanje domaće crne kafe, ritual omiljen kod nas, mogao bi uskoro postati skupo uživanje.

Kesica od 180 grama kafe na našem je tržištu dosegla cenu od 420 dinara, a pakovanje kafe od 200 grama poskupela su i do 115 dinara.

U septembru prošle godine pakovanje je koštalo od 220 do 27 dinara, a sada mu cena ide i do 385 dinara. Jedino u akcijskoj prodaji može da se nađe ispod 300 dinara.

Najjeftnije ovaj napitak prodaju pojedini mali domaći proizvođači. NJihova kesica od 200 grama košta od 250 do 280 dinara, a na popustu 220 dinara. Najskuplji su manja pakovanja od 180 grama, za koja se navodi da sadrže kvalitetniju kafu, a prodaju se od 350 do 420 dinara, pišu Novosti.

Smanjen prinos kafe u Brazilu

U poslednjih godinu dana kafa je poskupljivala nekoliko puta, a jedan od velikih proizvođača je samo u avgustu podigao cenu za 20 odsto.

Prema podacima Republičikog zavoda za statistiku, od kraja prošlog jula do osmog meseca ove godine, taj proizvod, uključujući i tradicionalnu i instant kafu, u proseku je poskupeo 26,1 odsto.

Smanjen prinos kafe u Brazilu još u avgustu je najavljen kao razlog poskupljenja. Očekuje se i da će globalna potrošnja premašiti proizvodnju te da će sve to uticati na cenu crne kafe.

Srbija godišnje uveze oko 30.000 tona kafe. Ona uglavnom stiže iz Brazila, koji je najveći proizvođač arabike na svetu i snabdeva trećinu globalnog tržišta. Kafu robusta nabavljamo iz Vijetnama, Ugande, Kostarike, Kolumbije, Jamajke, Indonezije. U zavisnosti od vrste i zemlje porekla razlikuje se i njihov ukus.

Analitičari tržišta očekuju dalje poskupljenje zbog specifičnosti berbe kafe u Brazilu. Zbog ekstremnih vremenskih prilika u 2021. godini, očekivanja za ovogodišnju žetvu su niska, posebno imajući u vidu porast troškova đubriva i transporta.

Pored Brazila, plantaže u Kolumbiji, još jednom velikom izvozniku kafe, takođe su bile pogođene vremenom vlažnijim od uobičajenog. Prema nekim procenama očekuje se da će ovogodišnji prinosi na nekim farmama biti manji za 50 odsto.