Euribor naglo skočio posle 18 godina: Profesor Musabegović otkriva da li će porasti rate kredita

Dvanaestomesečni euribor napravio je svoj najveći skok u jednom danu za poslednjih 18 godina, još od juna 2008. Šestomesečni euribor je porastao najviše za poslednje tri godine. Jedino je tromesečni euribor ostao manje-više miran.

Kod većine stambenih i gotovinskih kredita sa promenljivom kamatom, banke kao osnovu koriste tromesečni euribor.

PIO objavio nove brojke: Najveća penzija 286.000 dinara, evo koliki je prosek

Ko je najugroženiji? Ako ste uzeli kredit u poslednjih nekoliko godina, na ovo morate da budete spremni

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović rekao je za RTS da se kamata sastoji od vrednosti euribora u tom periodu i marže banke.

Prema njegovim rečima, šestomesečni euribor se ređe koristi, dok je tromesečni najčešći parametar za obračun kamate na kredite u evrima.

Da li će rate kredita rasti

Iako je došlo do naglog skoka pojedinih pokazatelja, za sada se ne očekuju veće promene.

"Za sada ne vidim da će se nešto značajno menjati. Mislim da će kamate bar u kratkom periodu ostati na ovom nivou", kaže Musabegović.

Ako bi došlo do blagog rasta euribora, rate bi mogle da se povećaju, ali ne drastično.

"Kod prosečnog kredita od 100.000 evra na 25 godina, povećanje bi moglo da bude oko 15 do 20 evra mesečno“, navodi profesor.

Zašto je na srpskim pumpama dizel poskupeo više nego benzin? Tri razloga su ključna

Odluke centralnih banaka ključne za kretanje kamata

Buduća kretanja kamatnih stopa u velikoj meri zavise od odluka Evropske centralne banke.

"Glavni cilj je da se inflacija u Evropi zadrži oko dva odsto. Centralna banka mora pažljivo da balansira - ako podigne kamate, može dodatno da uspori privredu, a ako dozvoli rast inflacije, rizikuje inflatornu spiralu", ističe Musabegović.

Prema njegovim rečima, dodatnu neizvesnost na tržištu doneli su geopolitički rizici i rast cena energenata.

Cena nafte i geopolitika kao faktor nestabilnosti

Jedan od ključnih razloga za turbulencije na finansijskim tržištima je rast cene nafte.

"Cena nafte je do pre mesec dana bila oko 70 dolara, a sada je oko 100 dolara. To je klasičan naftni šok koji može da podstakne inflaciju", objašnjava Musabegović.

Kako dodaje, posledice takvih šokova mogu se odraziti na transport, cene robe i ukupnu ekonomsku aktivnost.

EU upozorava: Inflacija bi mogla da pređe tri odsto zbog rata na Bliskom istoku, preti nam novi skok cena

Odnos evra i dolara

Slabljenje evra u odnosu na dolar takođe je jedan od pokazatelja kretanja kapitala na globalnom tržištu.

"Odnos evro-dolar pokazuje gde ide novac. Ako su kamate veće u nekoj ekonomiji, kapital se usmerava tamo", kaže Musabegović.

On očekuje da bi smanjenje kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama moglo da ublaži pritisak na evropsku valutu.

Koji testament važi ako ih ima više? Advokatica objašnjava pravila nasleđivanja i kako sprečiti rat u porodici

Kako bi eventualni rast kamata uticao na Srbiju

Odluke Narodne banke Srbijee ne zavise direktno od politika evropskih institucija, ali postoji posredan uticaj.

"Narodna banka vodi samostalnu monetarnu politiku i brine o stabilnosti cena i kursa dinara", objašnjava Musabegović.

Ukoliko bi došlo do značajnih promena u Evropi, moguće je da bi se to indirektno odrazilo i na domaće kamatne stope, posebno na dinarske kredite.

Dovoljne devizne rezerve za moguće šokove

Prema oceni ekonomista, Srbija trenutno ima dovoljno finansijskih mehanizama da odgovori na potencijalne potrese.

"Bruto devizne rezerve Srbije su blizu 30 milijardi evra. To daje prostor Narodnoj banci da reaguje i stabilizuje tržište u slučaju većih poremećaja", zaključio je profesor Musabegović.

Rast cena nafte povlači sve: UNA istražuje - da li produženje rata na Bliskom istoku utiče na cene nekretnina

Uložite 14.000, zaradite 20.000 evra: Ove nekretnine postale su nova "zlatna koka" na tržištu u Srbiji