Vrtoglavi rast cena zahteva racionalnu potrošnju, međutim često se desi da smo neoprezni u svojim potrošačkim navikama
Zbog pada kupovne moći građani Srbije već treći mesec zaredom manje troše u prodavnici nego u istom periodu prošle godine. Statistika pokazuje da najviše štede stanovnici juga, od onih u severnijim delovima zemlje.
Ipak, svima je zajedničko pitanje - kako biti oprezniji u potrošačkim navikama da bi se izbegla zamka da se kupi nešto što nije za spisku za prodavnicu?
Vrtoglavi rast cena zahteva racionalnu potrošnju, međutim često se desi da smo neoprezni u svojim potrošačkim navikama i kupimo stvari i van spiska.
Prema rečima psihologa i psihoterapeuta Dragane Ivanović na prvom mestu nam se dešava da potrošimo više nego što smo planirali jer smo mi postali potrošačko društvo, tu je zatim i prestiž da pokažemo šta možemo da kupimo - što nam daje određeni status.
Zatim marketinške agencije koje koriste psihološke faktore kako bi privukle pažnju kupca i navele ga da kupi stvari koje možda nije ni planirao.
Istraživanja pokazuju da svi oni koji su tokom detinjstva bili siromašni i oskudevali, oni će uvek insistirati na nečemu što nisu imali, na primer oni će dosta kupovati hranu sada kad su u mogućnosti, smatra Ivanović i dodaje da se reklama pravi tako da se uvek bira ciljna grupa koja će koristiti taj proizvod.
Kako onda u moru tih reklama, ponuda, boja, mirisa da se suzdržimo i budemo oprezniji u svojim potrošačkim navikama i smanjimo potrošnju?
"Treba da uključimo onaj naš racionalni deo, da vidimo da li nam stvarno ovo treba, da vidimo da li stvarno imamo potrebu za tim, da se tu pitamo i da se zapitamo da li će to uticati na naš budžet, pa možda i odustanemo", smatra ona.
Izlazak iz prodavnice sa više kesa nego što smo planirali - može nam se desiti i sa spiskom i bez njega. Da li to radimo da bismo se osećali bolje, zbog sniženja ili to činimo bez razmišljanja, manje je važnije od toga koliko je bitno da u tom trenutku, ma koliko teško bilo - uključimo razum.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.