Ko je rekao - ekstra profit: Kako u akciji "Najbolja cena" dolazi do sniženja i od skoro 50 odsto?

Potrošači u Srbiji, naročito ljudi sa manjim primanjima, od 1. septembra imaju razloga za zadovoljstvo, jer ih očekuju dva meseca lakšeg života. Od tog datuma je, naime, predstavljen spisak proizvoda čije cene će biti snižene u okviru akcije "Najbolja cena". 

Ova akcija počela je baš 1. septembra, a trajaće sve do 31. oktobra i obuhvatiće 81 grupu proizvoda, što je oko 700 proizvoda ukupno.

Od 1. septembra startuje akcija "Najbolja cena": Vučević predstavio jeftinije proizvode, ovo su nove cene

Premijer Miloš Vučević je u najavi početka akcije rekao da je reč o borbi za pravičnije cene, iz čega sledi da neke nepravde tu ipak ima. Ona se, jasno je, čini prema potrošačima, pa je nas interesovalo šta će akcija "Najbolja cena" da znači narodu u Srbiji i koliko će ta nepravda moći da bude ispravljena... bar tokom dva meseca.

"Nekome će značiti, odnosno samo onima koji budu došli do tih proizvoda. Jer, kad god je akcija, onda imate povećanu potražnju, ljudi su već obvešteni, pripremljeni su i sigurno će navaliti na proizvode. Mi imamo dovoljno materijalno ugroženih ljudi, koji imaju nizak životni standard i koji će požuriti da se snabdeju. Istovremeno postoje i ljudi koji nisu toliko finansijski ugroženi, a koji će se racionalno ponašati i, naravno, kupiti ono što je po nižoj ceni, umesto da ga plate po višoj", počela je razgovor za UNU Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i Ekonometra. 

Šta nas očekuje tokom septembra i oktobra dok traje akcija?

"Treba očekivati pojačanu kupovinu u tom periodu. Sad sve zavisi, pošto je akcija ograničena na dva meseca, koliko su proizvođači spremni i koju količinu namirnica hoće da plasiraju na ovaj način jer mi smo i u prethodnim akcijama videli da je ipak reč o ograničenim količinama i onda kada se to iscrpi, onda više tih proizvoda nema na rafovima".

Pelene jeftinije za 1.000 dinara, dečiji šampon 25 odsto: Ove nove cene mogu da očekuju roditelji koji imaju bebe

Kada smo kod proizvođača, tu su neminovno i trgovci, oni zajedno čine deo "ekipe" koja, ako ćemo pošteno, otežava život potrošačima u Srbiji. Premijer Vučević je najavljujući pojeftinjenje oko 700 proizvoda rekao da nema ništa protiv da neko pravi profit, ali da ima problem ako neko pravi ekstra profit.

Realno govoreći, imaju li potrošači u Srbiji, u stvari, posla sa ekstra profiterima?

"Već neko vreme, nije ovo nova stvar, ne samo kod nas, nego i u Evropskoj uniji se govori o previsokim maržama koje trgovci imaju. Oni su iskoristili priliku da kroz inflaciju koja postoji u prošlih nekoliko godina, recimo od 2021. kako je krenula, da kroz tu inflaciju još dodaju i očekivanu inflaciju i podignu cene. Zato se otvoreno govori o pohlepi trgovaca i o toj nekoj vrsti ekstra profita koji na taj način ostvaruju. I upravo to i jeste problem - cene u sebi sadrže i realna poskupljenja, ali i očekivana poskupljenja, u koja je svakako uključen i profit trgovaca". 

Ipak, nije ovde samo reč o trgovcima, zar ne?

"Toga naravno ima i kod proizvođača, jer su oni, očekujući veće cene sirovina na tržištu - sećate se da smo u jednom periodu zaista imali kontinuirano poskupljenje sirovina, svaki put je bila nova nabavna cena - i onda su i proizvođači takođe ugrađivali i tu očekivanu cenu. I kad sakupite ta dva elementa, jedno je očekivana cena proizvođača, drugo je očekivana cena trgovaca - marža, zarade i jednih i drugih, vi dobijate ovako previsoke cene koje se sada vrlo teško spuštaju".

A sada, kada se te cene spuštaju u dogovoru sa državom, to su gotovo nadrealna sniženja - krompir i jabuke skoro 30%, instant kafa više od 30%, tunjevina skoro 50%... Ne izgleda li to neverovatno?

"Onog trenutka kad vidite da trgovac prepolovi cenu nekog artikla, to je jasno da je reč o ceni koja je bila previsoka i da on sa nekom minimalnom maržom može takođe da ostvari zaradu, ali kad god trgovci imaju priliku da ostvare veću zaradu oni je i iskoriste, što se, naravno, isto odnosi i na proizvođače. Pa to pokazuju i zarade trgovaca u prošloj godini, kada su zaradili milijarde".

Proizvođači objasnili zbog čega je poskupela kafa na srpskom tržištu

Artikli u akciji "Najbolja cena"

Kilogram piletine - procenat smanjenja cene 15,22 odsto.

Svinjsko meso - najmanje 1 artikal - 11,57 odsto popusta.

Riba - 30,65% niža cena.

Jogurt - 16,84% popusta.

Kiselo mleko - 20,59% popusta.

Jaja - 13,41% popusta.

Brašno tip 500 - 21,55 % popusta.

Pirinač - 17,85% popusta.

Krompir beli - 27,65% popusta.

Jabuka - 28,96% popusta.

Instant kafa 200 grama - 32,50% popusta.

Tunjevina - 48,86% popusta.

Sardina - 27,42% popusta.

Med - 22,87% popusta.

Grašak smrznuti - 19,29% niža cena.

Sladoled - porodično pakovanje - 21,67% niža cena.

Puding u kesici - 25,53% popusta.

Pitanje koje se postavlja jeste ima li onda ikakvog načina da potrošači budu više zaštićeni i da ovakve akcije, poput "Najbolje cene", postanu trajnije?

"Ne, takva mogućnost ne postoji i to ni u jednoj državi nije uspelo. Zato se države, odnosno predstavnici vlasti, oslanjaju na dobru volju trgovaca i proizvođača, sa njima prave neku vrstu dogovora i pokušavaju da na ovaj način malo ublaže posledice tih visokih cena, odnosno udar na standard stanovništa. To je ipak samo jednokratno dejstvo i to je toliko minimalan učinak, da je teško očekivati da to može da donese neku trajnu stabilnost cena - trajno niže cene ili trajno popravljanje standarda stanovništva. Jedini odgovor za to je tržišna konkurencija, gde bi trgovački lanci praktično jedni drugima obarali cene, zato što žele da prodaju svoju robu. A kad se umeša država da ona obara cene, to po pravilu bude kratkotrajno, a dugoročno ne može da bude uspešno".

Cene paprika otišle u nebo: Stručnjaci savetuju - zimnicu stavite ranije

Saradnja sa Francuskom - ko je bolje prošao?

Nije neposredno u vezi sa akcijom "Najbolja cena", ali nadamo se da jeste u vezi sa pomenutim trajnim popravljanjem standarda u budućnosti - predsednik Francuske Emanuel Makron je pre nedelju dana boravio u poseti Srbiji, potpisani su brojni sporazumi i najavljeno jačanje, između ostalog, privredne saradnje.

Trenutno naša trgovinska razmena sa Francuskom iznosi oko dve milijarde evra godišnje, trebalo bi značajno da se uveća.

"Naša razmena se povećava kontinuirano, jer Francuska tek poslednjih desetak godina postaje sve ozbiljniji investitor u Srbiju. Na samom početku veka, 2000-ih godina, ona je imala jednu veliku investiciju, to je bio start u Srbiji - Mišelin, odnosno Tigar tajers - i to je i dalje najveći francuski izvoznik u Srbiji, ako se posmatra taj proizvodni ugao. Sada ide saradnja više kroz savremene tehnologije, pre svega mislim na digitalne usluge, kroz Šnajder elektrik i druge kompanije. U svakom slučaju, ekonomska saradnja je vrlo dinamična i biće još i veća u sledećem periodu, samo je pitanje koliko će iz toga profitirati Srbija, jer je i interes Francuske takođe da profitira, s ozbirom na to koju vrstu usluga oni nama pružaju", kaže Nikolić i dodaje:

Razmenjeno 12 potpisanih dokumenta o saradnji Srbije i Francuske: Dogovorena i kupovina Rafala

"Mi ćemo njima platiti metro, imamo Vansi koji ubira značajne prihode - jeste to koncesija, jesu i oni uložili, ali će tek zarađivati od aerodroma, imamo potpisan sporazum saradnje sa njihovom elektroprivredom u vezi sa nuklearkama - sve to jeste na obostranu korist, ali ćemo mi njima plaćati te usluge. Dakle, nesumnjivo je da će saradnja biti veća - da ne pominjemo tu još i vojnu industriju i ostalo, ali izvesno je da Francuska postaje sve ozbiljniji partner u ekonomskoj saradnji, za razliku od prethodnog perioda, kada je dominatni partner bila Nemačka. Neće ovim Francuska ugroziti Nemačku, ali će se ozbiljno približiti njima i Italijanima, sa kojima imamo najobimniju saradnju do sada", zaključila je Radojka Nikolić.

Da zaključimo - ovo sa Francuskom tek treba da se razvija, pa ćemo to svi pratiti, a što se tiče "Najbolje cene", pa uvek je bolje kad su niže cene... Sad samo da vidimo može li se šta učiniti po pitanju pomenute konkurencije, kako bi te cene konstatno bile realne - dakle ne tražimo ni niske, nego realne.

Paprene cene mandarina usred leta: Kilogram ovog voća košta 400 dinara - domaći trgovci ipak nemoćni