MMF izdao hitno upozorenje za Evropu: Rat na Bliskom istoku drastično obara rast - kamate rastu u 2026?

Evropska ekonomija se suočava sa pogoršanim izgledima zbog rata na Bliskom istoku, koji će, prema proceni Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), smanjiti rast evrozone za oko 0,5 procentnih poena u naredne dve godine, dok bi u nepovoljnijem scenariju gubitak mogao da dostigne i 1,7 procentnih poena BDP-a, izjavio je danas direktor odeljenja Fonda za Evropu Alfred Kamer.

Kako je naveo, pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku postojala su očekivanja o poboljšanju ekonomskog rasta u Evropi, ali je konflikt doveo do smanjenja prognoza i istovremenog rasta inflacionih očekivanja.

Upozorenje MMF-a: Petina svetske nafte i gasa blokirana, energetski šok će pogoditi sve zemlje

"Čeka nas dug oporavak": Šef Svetske banke o krizi na Bliskom istoku i fondu od 100 milijardi dolara

Kamer je istakao da je jedini put ka dugoročnoj otpornosti Evrope sprovođenje strukturnih reformi koje su godinama odlagane, odnosno uklanjanje tržišnih barijera, integracija tržišta rada, produbljivanje tržišta kapitala i stvaranje energetske unije. 

Ključnu ulogu u smanjenju ranjivosti, prema njegovom mišljenju, ima Evropski zeleni dogovor (European Green Deal), koja bi  trebalo da značajno smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva i time ublaži jedan od najvećih strukturnih rizika za evropsku ekonomiju.

Kamer je podsetio da se ista ranjivost pokazala tokom naftnih kriza sedamdesetih godina prošlog veka, zatim tokom prekida isporuka ruskog gasa, kao i sada u kontekstu rata na Bliskom istoku.

Na kratki rok, MMF preporučuje pažljivo vođenje monetarne i fiskalne politike. 

Za evrozonu se preporučuje zadržavanje neutralnog monetarnog stava Evropske centralne banke, uz mogućnost povećanja kamatnih stopa za ukupno 225 baznih poena tokom 2026. godine, što bi moglo biti delimično ublaženo u 2027. godini.

Mali iz Vašingtona: "Svetsko tržište je poremećeno, ali Srbija se snalazi bolje od mnogih zemalja"

Velika Britanija, prema mišljenju MMF-a, treba da zadrži restriktivnu monetarnu politiku bez smanjenja kamata tokom ove godine, kako bi se sprečilo prelivanje energetskih šokova na inflaciju i zarade.

Na fiskalnom planu, Kamer upozorava da države ne treba da guše cenovne signale kroz široke subvencije, već da pomoć usmere isključivo ka najugroženijima.

Tokom prethodne energetske krize, takve mere su u proseku koštale 2,5 odsto BDP-a, dok bi ciljano pomaganje najsiromašnijih 40 odsto stanovništva zahtevalo svega 0,9 odsto BDP-a.

"Fiskalni prostor u Evropi je dragocen resurs – nemojte ga trošiti na one koji mogu sami da podnesu energetski šok. Fokusirajte se isključivo na najranjivije i srednju klasu", naveo je Kamer.

Ocenio je da su evropski donosioci odluka uspešno odgovorili na niz velikih ekonomskih šokova poslednjih godina - od pandemije do energetskih kriza - i time sprečili još ozbiljnije posledice po građane i privredu.

Pretplate prolaze ispod radara: Pravi li ovaj model značajnu rupu u kućnom budžetu?

Konstatovao je, ipak, da se Evropska unija danas suočava sa sporijim rastom produktivnosti u odnosu na Sjedinjene Američke Države, što dugoročno vodi nižim prihodima i otežava finansiranje rastućih budžetskih troškova.

Prema njegovim rečima, u Evropi postoji širok konsenzus o problemima i rešenjima, koji su već definisani kroz reforme inspirisane izveštajima Enrika Lete i Marija Dragija.

Te reforme, kako naglašava, nisu važne samo za rast prihoda i životnog standarda, već i za jačanje otpornosti evropske ekonomije u svetu koji postaje sve nestabilniji i izložen čestim krizama.

"Ulazimo u period u kojem će šokovi biti sve češći, a ekonomska otpornost postaje ključna", upozorio je Kammer.

Ima li potresa na produktnoj berzi u Novom Sadu? Najatraktivnija pšenica, pa kukuruz - evo koje su cene

Govoreći o trgovinskoj politici, on je ocenio da je Evropa ispravno reagovala na povećanje carina iz SAD širenjem trgovinskih sporazuma sa drugim partnerima, naglašavajući značaj otvorene ekonomije i multilateralne saradnje.

Evropa, prema njegovim rečima, ima važnu ulogu kao stub globalnog multilateralnog poretka, ali da bi tu ulogu zadržala, mora da ostane snažna i ekonomski stabilna.

Kamer je posebno ukazao na značaj jedinstva, navodeći da pojedinačne države članice, posmatrane odvojeno, imaju ograničen uticaj, dok kao celina Evropska unija predstavlja snažan globalni blok.

On je uputio apel evropskim liderima da ubrzaju sprovođenje reformi i jasnije komuniciraju sa građanima o prednostima mera koje sprovode, ocenjujući da je veće oslanjanje na evropski okvir ključno u sve neizvesnijem globalnom okruženju.

Frilenseri, pažnja: Rok za podnošenje poreskih prijava za prvi kvartal ističe 30. aprila

Situacija šokantnija od naftnog šoka 70-tih: Koliko će da skoče cene avio-karata?