Nemčka: Kriza sve jača, potrošnja sve slabija

Inflacija sve jače nagriza kupovnu moć nemačkih građana, sada već i onih srednjestojećih. To se vidi kako po sve praznijoj potrošačkoj korpi, tako po izbora proizvoda koju ljudi u njoj stavljaju, pokazuje u utorak objavljeno istraživanje.

U studiji Nemačkog udruženja štedionica (DSGV), 57 odsto ispitanika je reklo da je u prethodnih 12 meseci redukovalo potrošnju. Godinu dana ranije, to je moralo da učini njih 42 odsto.

DSVG rezultate studije objavljuje pred međunarodni Dan štednje 31. oktobra.

Strah od inflacije, koja je u Nemačkoj u septembru prvi put u poslednjih sedemdesetak godina dobacila do 10 odsto, sada se već duboko uvukao. 

"Oko 90 odsto ispitanika je reklo da ih inflacija zabrinjava," rekao je predsednik DSVG Helmut Šlevajs .

Stanovništvo nevoljno troši novac

Manje je raspoloženo za kupovinu nego ikada u poslednjih 16 godina, a skoro polovina, 46 odsto, namerava da još skreše već limitirane rashode. Godinu dana ranije, za to se spremalo 26 odsto ispitanika.

Pritom, anketa 4.600 građana je obavljena u nekoliko talasa sa početkom letos. U poslednjem, oktobarskom krugu istraživanja, nameru da dodatno zauzda potrošnju deklarisalo je 54 odsto ispitanika.

Snažna inflacija posebno pogađa one sa slabijim primanjima, jer srazmerno veći deo budžeta moraju da troše na puko preživljavanje - najbrže poskupuljuju hrana i grejanje.

Ogromnih 83 odsto domaćinstava sa neto primanjima manjim od 1.000 evra poslednjih meseci je moralo da počne sa odricanjem i od nekih osnovnih potreba, a 40 odsto je to odricanje opisalo kao "veliko."

Zabrinuti su i oni sa boljim prihodima. "Pritisak se popeo i u srednji ekonomski sloj koji je do sada relativno dobro izlazio na kraj sa troškovima i nije zavisio od državne pomoći," rekao je Šlevajs.

Tako sada 58 odsto domaćinstava sa neto prihodom većim 2.500 evra mora, makar u manjoj meri, da ograničava rashode.

Sve u svemu, dve trećine svih ispitanika (65 odsto) je navelo da se odreklo nečega što inače troši svakodnevno.

Dalje, njih 61 odsto je počelo da bira jeftiniju alternativu uobičajenih proizvoda, 54 odsto kupuje manje stvari nego ranije, a bezmalo polovina, 49 odsto, slabije se greje stan i drugde štedi energiju.